"NEZADOVOLJAN SI, NESREĆAN, BEZOBRAZAN, A GLUMIŠ SVECA" Sergej Ćetković o vaspitanju i odgovornosti: Sve je postalo laž...
Uz Sergeja Ćetkovića često ide epitet istinski gospodin. I dok bi mnogi na njegovom mestu tu titulu nosili kao orden, on je doživljava kao nešto sasvim prirodno – kao vaspitanje koje se nosi iz kuće i odgovornost prema svakom čoveku kojeg sretne.
Za Sergeja Ćetkovića, biti gospodin nije stvar protokola ili persiranja, već sposobnost da se u svetu "filtera" i narušenih vrednosti sačuva mera.
"Sve je laž"
Kako sam kaže, najteže je danas ne preterati, ostati prizeman i ukazati poštovanje svakome, bez obzira na godine ili status. Naglašavajući da se sve nosi iz kuće i da je najvažnije poštovanje koje svakome ukazuje, rekao je:
- To je suština koju ljudi lako prepoznaju. Nekad koristim rečenice mojih roditelja, njihovih roditelja i ljudi od pre nekoliko vekova. Iz njih je govorilo iskustvo u odnosima s ljudima. U svakom vremenu su međuljudski odnosi bili srž svega. Oni izazivaju i bolesti, i nemire, i ratove, a s druge strane, i sreću i radost. Živimo u vremenu u kome je sve izvitopereno, sve je laž, a naoko je lepo, baš kao društvene mreže na koje postavljaš najlepše fotografije koje imaš plus staviš na njih filter. Nezadovoljan si, nesrećan, bezobrazan, a glumiš sveca. Postali smo potpuno nerealni.
- Sebe doživljavam kao dete koje u odnosima prema drugima treba da pokaže poštovanje. I prema starijima od mene i prema vršnjacima, uvek gledam da ne preteram ni u čemu. Najteže je naći meru u svemu. Danas su ljudi odmah na “ti”, sve se podrazumeva… Ne govorim to zato što volim da mi neko persira, naprotiv, niti ima potrebe da se izdižem zato što sam javna ličnost. Kad sam bio u dvadesetim godinama, “sufleri” su mi govorili da sam bitan, da mi se nešto može ili da mi pripada, a i danas čujem “ti to zaslužuješ”. Međutim, svoj ego hranim taman toliko da mogu da opstanem u nameri da ovo što radim i dalje radim odgovorno, jako, s puno ljubavi.
Ljudi koji su Sergeju bili uzori nisu izlazili na scenu pred hiljade obožavalaca, a znamo da upravo to ume da promeni čoveka. Međutim, on misli da je mnogo prikladnije reći poštovanje, nego obožavanje.
"Pevam o ljubavi, to je moja duša"
– Data mi je prilika da budem tu, da ispričam neke svoje priče, da budem narator pojedinih životnih situacija. Odabrao sam da pevam o ljubavi. Ne bavim se socijalnim temama, mada bih mogao, ali zašto bih kad postoji neko drugi ko će to učiniti kroz drugačiju muziku. Biram ono što je moja duša, moje biće. S vremenom čovek shvati suštinu i svog posla, i svoje muzike, i svog života i oseti zahvalnost. Tu se vraćamo na obožavanje…
- Ne volim idolopoklonstvo. Kad mi neko kaže: “Vi ste moj idol”, pomislim – “nemoj molim te”. Ako sam uradio nešto kako treba, neka to nekome bude primer. Znamo da sve što se izgovori na televiziji ili se napiše u novinama neko sluša i čita. Mnogo volimo da filozofiramo, da ispadamo pametni. Nekad ne moraš ništa da kažeš, dovoljno je da se nasmeješ i uradiš onako kako “misliš srcem”, jer će nekome to biti dovoljno da shvati suštinu.
Kurir/Story
