PRVA DŽIDŽINA ISPOVEST NAKON GUBITKA BEBE: Pevačica ogolila dušu, otkrila sve o venčanju, estradi, odnosu s ocem Bosancem - Razumeo je moju bol...

Aleksandra Džidža Stojković pre dva meseca suočila se s teškim životnim udarcem. Izgubila je bebu, nakon čega se na jedno vreme potpuno povukla iz javnosti. Uz nju je sve vreme bio partner Milan, kao i članovi porodice - otac Dragan Stojković Bosanac, majka Dunja, brat Aleksandar i prijatelji.

Kad kažeš "idemo dalje", da li to znači da ne odustajete?

- Nije to uticalo na nas negativno u smislu da se naš odnos poljuljao. Postali smo još bliži, Milan je razumeo moju bol, što je bilo bitno u tom momentu. Žene to jako teško podnose, vrlo su bitni podrška i razumevanje partnera. Ja sam imala tu sreću da sam od njega to sve dobila. Kad sam bila nervozna i ljuta, to je razumeo. Mnogo mi je značio u tim ključnim momentima i ja sam njemu. Još više sam se zaljubila u njega i sada se borimo dalje.

Da li su ti se u tom trenutku javljale kolege?

- Ljudi znaju da sam malo povučena iz sveta estrade. Bilo je onih koji su sa mnom kontaktirali, to je mali krug ljudi, ali ne bih o imenima da ne bih nekoga zaboravila. U tim momentima je najvažnija podrška porodice. Meni je to puno značilo, lepo je i kad vas kolege nazovu i popričaju s vama. Više su zvali Dragana. Tačno ko, ne znam.

Njemu se na licu, kad je došao na snimanje "Pinkovih zvezda" nakon svega što se izdešavalo, videlo koliko mu je teško.

- On je najviše podneo teret jer je zbog "Pinkovih zvezda" više izložen javnosti. Sasvim je bilo logično da će ga pitati novinari. Svi smo to teško podneli, bio je to šok za sve, ali svi su zbog mene morali da se trgnu. U tom momentu nije mi trebalo da neko bude potišten i tužan, bila mi je potrebna snaga.

Milana nazivaš suprugom, planirate li venčanje?

- Mi živimo zajedno, hteli smo da obavimo građansko venčanje, ali smo oboje lenji po tom pitanju. Samo je naša lenjost u pitanju. Probudimo se i kažemo - ajmo do opštine, a nikako da krenemo. Onda on ode na jednu, ja na drugu stranu i to tako traje mesecima. Građansko venčanje smo planirali i pre nego što sam ostala u drugom stanju, posle dva meseca veze. I onda ta lenjost, pa ta situacija koja se desila. Sad opet pričamo o tome. Opština nam je vrlo blizu, ali sve danas, sutra, ali obavićemo. Taj papir, neko kaže ništa mi ne znači, ali je lepo to. I crkveno venčanje je lepo, volela bih da ga obavimo u totalnoj intimi, u nekoj maloj crkvi.

Znači li to da neće biti velike svadbe?

- Zasad ne planiramo, ali šta će biti posle, ne znam.

Šta si to prepoznala u njemu da si pomislila - on je čovek s kojim želim da provedem život.

- Nije mi dao puno prostora da razmišljam o tome. Kada smo se upoznali, dopisivali smo se mesec dana, nismo se viđali. Onda smo izašli na večeru, ispričali smo se, bolje se upoznali i kada smo se opet videli, maltene se nismo više razdvojili. Eto, od drugog dana naše veze mi smo stalno zajedno, sem kad neko od nas ima obaveze. Iznenađena sam pre svega njegovim vaspitanjem i time kako gleda žensko biće, s obzirom na to da ima brata, nema sestru. Pogotovo u ovoj situaciji koja nam se dogodila. U tim situacijama se i muškarci nekako povuku u sebe. On je bio sve vreme uz mene. To mu nikad neću zaboraviti. I sutra šta god bilo između nas, pošto nikada ne znamo šta može da se dogodi u životu, ja ću njega gledati kroz tu situaciju.

Planiraš li da se vratiš na scenu?

- Biće dve, tri pesme, ništa pompezno neću raditi, ali muzika je moj izvor sreće i tu se najsigurnije osećam i tu čvrsto stojim na nogama. Dosta mi je kroz život muzika pomagala u teškim situacijama, sada je u mojoj glavi i u mom srcu momenat da nešto novo uradim.

S tatom si često išla na turneje, kako delite bakšiš?

- Na ravne časti se sve deli. Znaš gde ja njega preveslam? Mogu tako da kažem jer će on razumeti tu šalu. Odemo u šoping i ja kažem: "Kupila sam to i to, platila sam toliko, ajde daj mi još preko toliko i toliko." Na svirci nas ima više, sve se deli na ravne časti.