"IMALA SAM RAK ZA RAKOM, POTPISALA SAM..." Ćerka Sinana Sakića otkrila detalje mučne borbe: Gledali su moje dno
Đulkica Sakić, ćerka pokojnog pevača Sinana Sakića, podelila je sa svojim pratiocima na Instagramu priču o borbi sa karcinomom. Podelila je fotografije sa terapija, kao i svoju priču, u nadi da će nekoga inspirisati i pomoći mu.
- Imala sam sreću. Znam to i ne uzimam zdravo za gotovo. I pored agresivne terapije i radioterapije, moja kosa je ostala. Ne zato što sam nešto "uradila bolje" već zato što je kod mene delovalo. Na slici je hlađenje vlasišta tokom terapije. Metoda koja nekima pomogne da sačuvaju kosu, a nekima nažalost ne. Zato ovo nije obećanje. Nije pravilo. Samo moja priča. I duboko poštovanje prema svima kojima je kosa opala - jer snaga nema veze s kosom. Snaga je u prolasku kroz ovo - napisala je ona.
- Imala sam rak za rakom. I svaki put sam ustajala. A onda sam ostala sa ovim jednim. I ne dam mu da me definiše. Ne dajem mu ni prostor više nego što mora da ima. Bilo je previše stresa koji sam nosila ćutke. I gubitak mog oca koji nisam uspela da prihvatim godinama. Bol je ostao u meni, a telo je na kraju počelo da govori. Prvo tiho. Onda glasno. Depresija. Pa bolest. Pa opet. Nekad sam bila toliko iscrpljena da sam se sudarala sa zidovima. A već sledećeg dana - nova terapija. I išla sam. Ne zato što sam bila jaka. Nego zato što sam morala. I još sam tu. I idem dalje.
Ona je otkrila i kako je odlučila da prekine terapije.
- Moja borba nije bila metafora. Bila je stvarna. Moja porodica je gledala moje dno, sudaranje sa zidovima, umor koji me gasi, buncanje... I dane kada nisam bila ja. Ali gledali su i moje nebo. Momente kada sam se smejala, planirala, verovala. Moj suprug i moje dve najstarije ćerke nosili su ogroman teret jedan period, to me je bolelo više od svega. I tada sam odlučila: Nikada više neću dozvoliti da me gledaju u ovom svetlu. Presekla sam. Prekinula sam radioterapije i hemoterapije. Potpisala da ih više ne želim. Taj bol više nisam htela. Doktor mi je rekao da nikada nije video odlučniju ženu. Ja nisam "čuvala sebe". Ja sam živela. Izlazila sam. Smejala se. Padala. Ustajala. Slušala razne priče, i nijedna me nije doticala. Znala sam da izađem i da posle toga završim u bolnici. Ali sam znala i da ja biram život, svaki put.
