"STALNO SAM MU TO GOVORILA" ŽENE LUDELE ZA NJIM, A NJEGOVE POSLEDNJE REČI ZAUVEK SE PAMTE: Na pozadini recepta OVO napisao i umro
Nenad Radulović, publici poznat kao Neša Leptir, važio je za jednog od najomiljenijih muzičara na ovim prostorima. Kao frontmen benda "Poslednje igre leptira" ostavio je snažan trag na domaćoj sceni, a iza njega su ostali hitovi koji se i danas rado slušaju, poput "Jeleni umiru sami", "Nataša", "Dečko, hajde o’ladi", "Čokolada", "Grudi balkanske" i mnogih drugih.
Takođe, bio je i deo Indexovog radio pozorišta, a britkim humorom zasmevao je milione u vreme stare Juge. Za njegove koncerte koji su ujedno bili i nastupi stand-up komedije, uvek se tražila karta više, a interesantno je i da svojevremeno direktor Doma sindikata nije želeo da im iznajmi salu za nastup.
"Direktor Doma sindikata nikada nije čuo za njih (članove grupe Poslednja igra leptira), nije hteo da izda salu za koncert... Nije još ni krenula reklama, koncert je raspodat", prisetio se član benda, Dragomir Miki Stanojević.
Nešin brat, Željko Radulović, prisetio se kako su izgledali koncerti grupe Poslednja igra leptira.
"Neša je držao koncert dva sata, od 20 do 22. Onda je na bis izlazio 3, 4 puta do 22:30. Onda je nastavio koncert do 23 i tetkice su poludele, jer su želele da očiste dvoranu i da idu kući. Onda su organizatori se pojavili kod Neše iza bine i rekli mu da mora da napusti ovaj prostor", rekao je Željko Radulović i dodao da je njegov brat Neša bio pravi šmeker.
Boška Radulović, majka Neše Leptira, takođe se svojevremeno prisetila reči koja je rekla njenom sinu Nenadu.
"Nemoj, molim te. Čovek koji se bavi kulturom u mladosti, prosjak je u starosti u ovo vreme. Stalno sam mu to govorila. A on mi je rekao: 'Neka, biću prosjak'", rekla je Bosiljka Radulović.
Nažalost, njegov put naglo je i prerano prekinut, kada je imao samo 33 godine. Rak testisa u poodmakloj fazi kasno je primećen, kada su već postojale metastaze na mozgu.
Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju i još uvek se svake godine organizuje pomen velikom umetniku.
"Svet je za nas nestao kad je on otišao. Govorio mi je da sam cicija. Dolazio bi kući često bez rukavice i šala koje sam mu kupila. Pomogao je uvek ljudima i nikad nije imao para. Željko (brat) je obećao da će zarađivati za obojicu. Grdila sam ga što nije pazio na sebe. Živeo je 300 na sat," pričala je njegova majka svojevremeno za Kurir.
"Tekstove bi zapisao na putovanjima. Na salveti u kafani ili autobuskoj karti. Neša je uvek bio dobro dete. Stalno je trčao i uvek je bio nekih 20 centimetara iznad zemlje, kao da je na pozornici," ispriča je njegova majka u svom poslednjem razgovoru za Kurir.
O tome kako je izgledao njegov poslednji dan i poslednje reči, pričao je njegov brat Željko koji ga je pitao kako se oseća, a Neša mu je tada rekao: "Ne mogu baš da igram fudbal..."
"Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je 'tamo', posle. Ali znam da on zna... Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar", rekao je Nešin brat Željko u razgovoru za Novosti.
Navodno je dan pred smrt na poleđini lekarskog recepta ispisao svoju poslednju poruku.
"Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta".
Kurir.rs
