"BEOGRAD JE POSTAO NEPODNOŠLJIV" Suzana Mančić seli se iz centra grada, a ovaj raj će biti njeno utočište: Ovde dođem, dignem noge...

Voditeljka Suzana Mančić ovih dana ima pune ruke posla oko pakovanja stvari, budući da napušta svoj stan u centru Beograda.

Kako je Suzana rekla, njoj se više ne dopada život u strogom centru grada i za sebe bira nešto mirnije okruženje.

- Beograd je postao malo nepodnošljiv. Idem u mirnije krajeve Beograda, bila sam u centru i centar je postao nemoguć za život. Preselila sam se na mirnije mesto koje nije tako daleko - rekla je voditeljka.

Inače, Suzana ima vikendicu u Velikoj Moštanici koju je sredila po svom ukusu.

"Ovo je moja očevina"

- Imam jako malo slobodnog vremena i ovo je idealno mesto jer je blizu Beograda. Vikendica je moja očevina. Kao dete sam bila svedok da je moj otac, kada se penzionisao, ovde zasadio fantastičan voćnjak, a imao je i dve linije vinove loze. Nije imao ovu kućicu koja je danas nego jednu malu baraku u kojoj je imao prostora da stavi stolicu, alat i da se skloni ako pada kiša. Od kako je tata umro 1994. godine, pa do pre deset godina, nije niko kročio nogom. Neko je zapalio tu malu šupicu i onda sam ja kroz moju emisiju “Suzanin izbor” htela da promovišem i da podstaknem povratak na stara i napuštena imanja. Ima i anegdote vezane za taj povratak. Ponela sam sliku, i to poslednju fotografiju tate i mene u voćnjaku, ono probeharalo sve i tada, tu dole, bio je isti takav voćnjak. Krenemo mi da snimamo, a trči seljak nama u susret i pita: “Šta radite vi ovde?” Ja kažem da snimamo na tatinom imanju. A on uzvikne: “Mančićevo? Pa to vam je gore”. I mi smo se jedva probijali kroz šipražje, kroz praktično džunglu, jer je priroda sve preuzela. I taj voćnjak je podivljao, kao i ruže. Jedva sam prepoznala ovo mesto po delovima ograde koje su ostale. I tada sam se rasplakala. Rekla sam sebi kako sam dozvolila da moja očevina ovako propadne? - rekla je Suzana Mančić i dodala:

- Napravila sam raj na zemlji ali bilo je potrebno mnogo godina, truda, rada i dosta novca. Da ne verujete koliko košta da se raskrči jedan plac.

"Dođem ovde, dignem noge..."

Ona je osetila i šta znači ona čuvena rečenica da je kuća bunar bez dna.

- Jeste. Čas pukne vodovodna cev, pa se uvek nešto desi. Ali je zadovoljstvo veliko. Ja živim u u najstrožem centru grada, i mislim da su sva moja čula poludela od galame, buke, sirena... Zato dođem ovde, sednem na trem, podignem noge na ogradu, napravim sebi kafu i uživam - slušam tišinu. To je u današnje vreme veliki luksuz.

kurir/blic