LEA KIŠ NA STARIM SNIMCIMA NE LIČI NA SEBE! Voditeljku iz 1988. godine niko nije prepoznao, a tada je zvučala sasvim drugačije (FOTO/VIDEO)

Voditeljka Lea Kiš godinama je vodila popularnu emisiju "Nedeljno popodne" u kojoj je okupljala najaktuelnije javne ličnosti.

Inače, Lea Kiš je rođena u Beču u imućnoj starojevrejskoj porodici koja je nosila prezime Klajn.

Voditeljka je jedno vreme živela u Libiji, Kuvajtu, Tunisu pa i na Kipru... Sve zbog prirode posla kohom su se bavili njen otac i deda.

Ona važi za jednu od najobrazovanijih voditeljki, jer je završila Akademiju umetnosti, potom diplomirala komunikologiju, a onda i dala doktorat na temu medija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti.

Ovako je voditeljka nekada izgledala:

Početak karijere

Svoju karijeru voditelja, Lea je započela sa samo 15 godina, kada se pojavljuje na radio Pančevu, da bi već sa 18 godina počela da radi na Televiziji Beograd kao najavljivač. Još tada je znala da je novinarstvo poziv njenog života, uprkos tome što je upisala Višu teološku školu i studirala Bogoslovski fakultet.

Ipak, jednom prilikom, Lea je izjavila da ništa iz svog života ne bi menjala, te da se ne kaje ni zbog jedne svoje odluke i postupka koji je učinila, jer ju je svaki korak u životu naučio mnogo toga i napravio od nje kvalitetnu ženu i majku.

Nakon toga, slede brojne emisije u kojima je Lea imala priliku da se istakne, i pokaže Srbiji, ali i svetu, svoj neprikosnoveni talenat. To su najpre bile emisije „Da pitamo zajedno“, „Leto na Adi“, „U snu san“, „Nedeljno popodne“ i „Jutarnji program“. 1991. godine Lea Kiš je prešla na TV Politika, gde je postavljena za urednika emisije Dan, da bi se 1993. godine vratila na Treći kanal RTS gde je bila urednik emisija „Ljudi“ i „Posle podne“.

Tragedija 1999. godine na RTS

Na današnji dan tačno pre 27 godina počelo je NATO bombardovanje. Voditeljka je jednom prilikom govorila o agoniji koju je preživljavala zbog tragedije u kojoj je 16 kolega izgubilo život i stresu koji je doneo teške posledice.

- Desilo se nešto strašno što nikada neću zaboraviti, ja sam došla na svoje dežurstvo, upisala se, otišla kući i desilo se ono što se desilo. Čini mi se najveća tragedija na našim prostorima kada je naša profesija u pitanju. 16 kolega koji su preuzeli smenu su poginuli, i od stresa i tuge da sam i ja mogla tu da budem ja sam izgubila bebu na najteži mogući način. Jedva sam preživela, posle toga su usledile operacije, različiti problemi vezani za moje zdravlje, ali sam polako uspela da isplivam iz svega toga.

Izgubila bebu

- Desilo se jednom u hiljadu ili milion slučajeva, kako mi je kasnije doktor Radulović koji me je operisao objasnio, da mi je pukla aorta u stomaku, tu imate 15 do 20 minuta da preživite. Ja sam u stanju šoka uspela da stavim trogodišnju Saru u kola i da se dovezem ispred bolnice i samo da je predam medicinskoj sestri i da joj kažem da ako umrem dete neće ostati pod bombama i na ulici, i Bog me je sačuvao. Sledeće čega se sećam je buđenje, bombardovanje, sirene, ćerka i muž su bili pored kreveta, a doktor mi je rekao da su me gubili dva-tri puta, da je bilo vrlo riskantno. Nisu mogli da mi nađu krvnu grupu, izgubila sam dosta krvi i oporavak je trajao dugo, što fizički, što psihološki jer gubitak nerođenog deteta ostavlja posledice na svaku ženu, pogotovo saznanje da više neće moći da postanete majka.

 Sve aktuelnosti o estradi pogledajte ovde: