"AKO REKETAŠI IZGLEDAJU KAO JA, ONDA NEKA SVI IDU U... " Boki 13 opisao trenutak kada je prvi put kročio u ćeliju, a onda pomenuo i Baka Praseta
Nakon turbulentnog perioda koji je obeležio život i karijeru Bojana Jovanovskog, poznatijeg kao Boki 13, javnost ne prestaje da pokazuje interesovanje za sve ono što on danas radi i proživljava.
Od zdravstvenih problema, preko boravka u zatvoru, pa do povratka na scenu i planova za budućnost, ovaj šoumen otvoreno govori o temama o kojima se retko priča bez zadrške. Iako iza sebe ima težak životni period, njegov stav ostaje jasan bez skrivanja i bez pokušaja da se predstavi drugačije nego što jeste. Upravo ta direktnost, čini se, i dalje ga drži u fokusu javnosti.
Bez ulepšavanja i sa dozom iskrenosti, osvrnuo se na najteže momente, ali i na ono što ga danas pokreće.
Da li te iko pita za zdravlje s obzirom na to kroz kakve tegobe si prošao?
-Hvala ti na tom pitanju jer vidim da me pitaš iz ljudskosti. Ja sam na ozbiljnim terapijama i dan danas. Imam tabletarnu terapiju koju uzimam svaki dan i dva puta mesečno venski primam i to mi je do kraja života. Ne mogu da jedem puno, jedem ono što mi je dozvoljeno i trudim se da budem u dobroj kondiciji. Hvala Bogu da mi je dobra i zdrava psiha. Živ se čovek na sve navikne, što je napisala Marina Tucaković. Verujte da se nisam uplašio za svoj život. Nisam. Glupo je da dramatizujem. Pitaju me ljudi za zdravlje, e sad koliko je to iskreno. Izgled nekad vara. Ja znam najbolje šta mi ko želi.
Samouveren
Odaješ utisak čoveka koji dosta ulaže u materijalne stvari. Odakle ti novac?
-Jeste, ja ulažem u sebe. Ja radim, ljudi. Radim dvadeset i kusur godina. Veliki honorar sam zaradio od "Hajp zvezda", pa koncerte sam radio i novac koji sam uložio sam vratio. Imam sponzore za podkast i stvarno ulažem u karijeru i vizuelni identitet.
Koliko te boli što si osuđen za krivično delo?
-Boli me. Nije to stvar koja može da prođe tek tako. Traume su to. Ne smeta mi ništa, može svako da me pita šta želi, ali intenzitet te traume se samo menja. Možda će da bude manji od danas. Danas je manji od pre dve godine, ali trauma ostaje zauvek.
Da li se sećaš kada si prvi put ušao u ćeliju?
-Tresao sam se. Bio je jul. Bilo je vruće, 40 stepeni. Ali ja sam se tresao od stresa. Bilo mi je prehladno. Da, tako je bilo.
Da li si stvorio kontakte u zatvoru?
-Komuniciramo i dan danas. Nadam se da će mi doći na koncert u Areni. I u zatvoru su ljudi. U zatvoru je najvažnije da imaš korektnu distancu sa svima. To te održava u zatvoru. Zatvor ne voli rekla-kazala, prepričavanje, doduše, ni ja ne volim privatno to. Drukare ne prolaze u zatvoru, ja to nisam.
Da li si imao probleme sa zatvorenicima, da li su te vređali?
-Nikada, imao sam probleme samo kada je bio politički pritisak, kad su me napali.
Da li možeš da oprostiš ljudima za koje tvrdiš da su te namestili?
-Ne mogu da im oprostim. Prvo moram da kažem, ja sam sam sebe namestio. Ja sam sam kriv za mnoge stvari. Sam sam kriv što sam dopustio da se upetljam u ono što nisam trebao.
Direktan i konkretan
Da li se ti sada vodiš kao kriminalac?
-Nikad to nisam bio, niti ću da budem. Ja sam jedan veliki radnik.
Šta misliš kako te sada doživljavaju ljudi kao šoumena ili reketaša?
-Ja na sve ličim, ali na reketaša ne ličim. Ako ovako izgledaju reketaši, neka svi idu u tri lepe. Sad ću da reketiram Baku Praseta. Njega ću u naturi da reketiram.
JK želi da „ukrade“ mnoge tvoje kombinacije?
-Mi jedno drugima poklanjamo stalno. Imamo sličan modni senzibilitet.
Da li je Goran Ratković Rale fatalan muškarac?
- Kako to može da bude. Ja pitam Anu: „Ženo, šta će ti ovo?“ Tajna je verovatno negde sakrivena.
· Reaguj