"ŠABAN NIKADA NIJE RADIO ZA VASKRS, PORODICA JE BILA NA OKUPU" Goca Šaulić posebno pamti praznik u Krčedinu: Pevalo se i jelo, svi su bili zadovoljni
Najveći hrišćanski praznik Vaskrs slavi se i u domu Gordane Šaulić. Oduvek ovaj praznik okuplja članove porodice, ali već sedam godina, nažalost, među njima nem legendarnog pevača Šabana Šaulića.
Supruga kralja narodne muzike, koji je stradao 17. februara 2019. godine u saobraćajnoj nesreći, pred kamerama Kurir televizije prisetila se obeležavanja Vaskrsa dok je njen suprug bio živ i naglasila da on tada nije radio.
Slavimo Vaskrs, koliko vam znači kada se dešavaju lepe stvari, pogotovo na lepe dane kao što je najveći hrišćanski praznik. Vi ste pred Vaskrs ispred fondacije "Šaban Šaulić" petnaestogodišnjem dečaku Ognjenu darivali harmoniku.
- Na Vaskrs se uvek daruje, praznik je oduvek imao posebnu draž, uvek smo svi bili na okupu. Božić i Vaskrs su praznici za koje je porodica uvek bila zajedno, Šaban nikad nije radio. Sad praznici imaju neku drugu dimenziju, ali naravno da se radujemo svemu onome što dolazi. Posebno mi je drago što sam imala priliku da dečku Ognjenu uručim harmoniku koja je stigla ranije nego što je bilo predviđeno. Tako da eto, i on je imao razloga da se raduje. Takve stvari su nešto što ispunjava čoveka. Mislim da svaki čovek u svom životu, bez obzira koliko je uspešan, treba da pruži nekom drugom mogućnost da se i on razvija. Fondacija "Šaban Šaulić" ima privilegiju i mogućnost da mlade ljude pogura na neki način i da im učini budućnost srećnijom i lepšom.
Rekli ste da Šaban nije radio na velike praznike, koliko je to značilo za vašu porodicu?
- Praznici su jako važni. Porodica je osnova društva. Koliko god se kroz vreme nešto menjalo i ljudi možda nemaju toliko vremena da se bave decom i porodicom, i ja sam stalno u nekakvoj jurnjavi, taj tempo života je takav da svi jurimo i borimo se, praznici su uvek dovoljni i važno je da porodica u tom momentu bude na okupu. Kod nas su to bili i rođendani, naša slava, zimovanja, letovanja, naravno Božić i Vaskrs, to su ti datumi koji se ne propuštaju. I to je ono što i moja deca nose kroz svoje sećanje i prenose na svoju decu. Mi smo porodica koja je izuzetno vezana, to je nešto što oni nose sa kućnog praga i kroz svoj život dalje.
Postoji li neki Vaskrs koji posebno pamtite?
- Vaskrs koji smo proveli u Krčedinu. Odlučili smo da idemo na nekoliko dana. Želeli smo da naši prijatelji iz inostranstva i mi odemo baš tamo taj dan. Bio je to Vaskrs sa tridesetak naših najbližih prijatelja, porodicu, u nekoj drugoj atmosferi. Malo se i pevalo i jelo, svi su bili zadovoljni. Bile su i neke Šabanove kolege koje su nažalost pokojni. Bili smo sa dragim, bliskim ljudima, sa kojima smo hteli da provedemo taj radostan praznik.
Da li najmlađima prepuštate pobedu u kucanju jajima ili je ipak fer igra?
- Trudimo se da bude fer igra, a Šaban je uvek imao tu sreću, on je uvek znao da izabere jaje kako treba. Malo čvršće.
Goco, srećan praznik, a uskoro se opet vidimo nekim lepim povodom.
- Hvala vama, vašim gledaocima, čitaocima srećan Vaskrs, da sa svojom porodicom, prijateljima i dragim ljudima podele samo lepa sećanja, lepe uspomene, da u radosti, miru i ljubavi, jedinstvu koje nama svima treba, ne samo kao porodica nego i kao društvo u ovom momentu, provedu ovaj praznik. Hristos voskrese.
· Reaguj