"LJUTIM SE KAD MI RAZBIJU JAJA!" Čedomir Jovanović Vaskrs slavi sa Acom i decom: Otkrio tajnu kako jaja da budu tvrđa
U atmosferi praznične topline, uz miris farbanih jaja i zvuke pesme, Vaskrs je ove godine u domu Čedomira Jovanovića dobio posebno značenje spoj radosti, igre i želje da se praznik obeleži na dublji, humaniji način.
Poznat po svom političkom angažmanu, ali i neposrednom javnom nastupu, Jovanović je i ovog puta pokazao jednu drugačiju, ličniju stranu. U društvu dugogodišnjeg prijatelja Aleksandra Kosa, Uskrs obeležava kroz ono što, kako sam kaže, najviše voli jednostavne, iskrene trenutke koji podsećaju na detinjstvo.
Odličan tandem u kuhinji
- Uskrs beskrajno vezujem za decu, ali i za sebe u tim situacijama. Ja sam tada dete ljutim se kad mi pukne jaje ili kad me neko prevari“, kroz osmeh priznaje Jovanović, naglašavajući da praznici nisu samo prilika za razonodu, već i za odgovornost. Njegova ideja je jasna svaka radost ima veći smisao ako se podeli - kaže političar.
Upravo u tome vidi suštinu praznika: „Ako možemo da pronađemo način da sve ovo što radimo bude korisno za još neko dete, da mu pomognemo, onda to ima pravi smisao. To je naša zajednička obaveza.“
Dok je Jovanović bio zadužen za kulinarski deo, njegov prijatelj Kos je, kako sam kaže, imao ulogu asistenta i zabavljača. Bez trunke treme, sa sigurnošću u Jovanovićeve sposobnosti, Kos je preuzeo atmosferu u svoje ruke kroz pesmu i šalu.
„Kod nas je uvek tako ja biram muziku, on kuva. I uvek ispadne sjajno“, kaže Kos, uz stihove koji su dodatno obojili praznični ambijent. Njegova priča o porodici i prijateljstvu otkriva koliko su ovakvi trenuci važni, ne samo kao tradicija, već kao način očuvanja bliskosti.
Priprema jaja pretvorila se u mali ritual. Jovanović je, uz dozu humora, analizirao kvalitet i boju jaja, ističući da najviše veruje tradicionalnim metodama farbanja lukovini. „Ova boja... to je problem. Jedino verujem u lukovinu“, rekao je, dok je davao instrukcije za pripremu precizno, gotovo komandantski.
Uz šerpu, vodu i alkoholno sirće, proces farbanja dobio je ozbiljnu notu, ali nije izgubio šarm spontane porodične aktivnosti. Sve je bilo prožeto smehom, dobacivanjima i malim raspravama baš onako kako praznici i treba da izgledaju.
Vrhunac druženja, očekivano, bila je tradicionalna „borba“ jajima. Napetost je rasla dok su se birali „takmičari“, a prvi udarac doneo je i pobednika. Ovoga puta, Kos izašao je kao trijumfator.
„Moje je pobedničko jaje. Čedo, izgubio si, žao mi je“, rekao je kroz smeh, označivši kraj prve runde.
Ujedinjeni u svemu
Iako naizgled jednostavan događaj, ova uskršnja priča nosi snažnu poruku. U vremenu kada se praznici često svode na formu, Jovanović i njegov prijatelj podsećaju na suštinu zajedništvo, radost i brigu o drugima.
Jer, kako su i sami pokazali, Vaskrs nije samo u običajima, već u onome što iz njih proizilazi toplini, solidarnosti i spremnosti da se radost podeli sa onima kojima je najpotrebnija.
