- Razasut sam bio kroz život na sve strane. Nema povezanosti, sve je bilo spontano. Odlasci, dolasci, ženidbe, pa čak i muzika i festivali. Nekad je bio bio u junu Lava festival i tamo sam pobedio dva puta, pa onda na Zlatiboru, Zlatiborska pesma, gde sam pobedio s pesmom "I da se vrate godine mlade". Tu sam pesmu kupio od Aleksandrića u januaru da je stavim na ploču, da bi izašao konkurs za avgust 2006. godine. Ja sam poslao pesmu mesec dana pre festivala. Prijemna komisija je meni tek pet dana pred festival, na intervencuju nekih ljudi, rekla da je pesme primljena, umesto da mi odgovore odmah. Zvao sam Mišu Mijatovića i pitam, šta bi, reko, kako odlučite; i pozovem jednog čoveka i onda su me zvali. Nisam imao matricu jer je bila u Radio Beogradu, a bilo je leto, jedva sam iščupao matricu i eto - pobedio. Imam mnogo omiljenih pesama, naročito one za Vranje, izuzetno setne, senzibilne pesme, makedonske pesme držim u malom prstu, sevdalinke takođe. Omiljena mi je "Žal iz mladosti", koju je napisao Rade Radivojević.
I s kolegama sam korektno sarađivao. Volim dobre pevače. Recimo, ne mogu nikoga da izdvojim, eto Marinko, Safet Isović, Snežana Đurišić, Ana Bekuta, Cune, koga sam lično poznavao. Sad je to druženje na blic, nema se vremena. Mlađe kolege nemaju dovoljno poštovanja prema starijima. Ima tu neke fine, skrivene simpatije, ali uglavnom gaze preko mrtvih. E sad, kad čujem dobrog pevača, izdvojim ga sa strane i kažem: "Sinko, možeš da pevaš modernu kad god poželiš, ali nauči prvo narodnu pesmu, i sve će ti biti lako u životu, šta god poželiš, snimaćeš."