"SINE, NEMA MAJKA HLEBA DA TI DA" Teška životna priča Ere Ojdanića, otkrio potresne detalje odrastanja na rubu siromaštva: Krv bije i na uši i na nos...

Jedna od naših najpoznatijih pevača narodne muzike Andrija Ojdanić Era potiče iz siromašne porodice, a naporno radeći godinama, sebi i svojoj porodici obezbedio je pristojan život, ipak kako kaže nikada neće zaboraviti 1952. godinu kada u njegovom selu nije bilo hleba.

"U mestu Visoka gde sam rođen ima svega osim hleba. Gladna godina u brdsko-planinskom mestu gde je kamen i pesak. Pšenica je slabo rodila, kao i kukuruz. Tražio sam majci hleba, i vukao je za suknju. Moja majka Radina, rekla je: "Aco, sine, nema majka hleba da ti da, čekaj da idem u trap, da izvadim krompira". Moja majka je tada izvadila pet, šest krompira, obarila i dala mi da ručam. Nisam imao šta da jedem sa krompirom, baba Božana je imala sok od sira. Majka mi je sipala sok u zemljanu času i pomešala sa krompirom. I danas mi je to slatko. Taj ukus uvek mi stoji u duši i u sećanju. Nikada ga neću zaboraviti", ispričao je Era za "Kurir" svojevremeno.

"Krv bije i na uši i na nos od pritiska"

"Moj pokojni otac da bi kupio 50 kilograma žita, morao je da ide da radi u kesonu. Taj keson u Ovčaru i Kablaru, kada se pravila brana je 40 metara ispod vode. On je morao da se spušta dole pod pritiskom vazduha. Krv bije i na uši i na nos od pritiska. To je bio uslov da bi prehranio porodicu. Dobije se nalog i potvrda i sa time se kupovalo žito. Nakon toga se žito nosilo u potačaru da se samelje", objasnio je Era kako je nekada živeo.

Žena ga naučila da svira

Meštani rodnog mesta pevača jednom prilikom su govorili o njegovom životu.

- Pamtim ga još kada je bio klinac kad je neku harmonikicu imao, posle su se njegovi odselili u Leskovac kod Stepojevca - rekao je ovaj meštanin i nastavio:

- Mnogočlane su porodice bile i preživljavale. I morali su i da se raseljavaju. Bili smo prebukirani, tako da je njegov otac otišao kod Stepojevca, kupio imanje. Sad ne znam kako, da li neka preporuka ili je imao nekoga već tamo. Tamo je malo ozbiljnije počeo da se bavi muzikom i svirkom, upoznao je tu njegovu pokojnu ženu, koja je bila vrstan harmonikaš. Ona ga je i naučila dosta da svira.

Normalan čovek

Komšije su otkrile i kako se Era ponaša kada dođe u svoje rodno selo da li kao zvezda ili jedan od njih.

- Pa iskreno rečeno, sasvim normalno. Sedi čovek u kafani, naruči piće - kaže ovaj meštanin sela Visoka, a na pitanje da li čašćava odgovara:

- Čašćava, ne mogu sada da kažem, ali zvao je čovek na piće.

- Čuo sam ga mnogo puta i ovako uživo i u emisijama, kako mu je Visoka bila inspiracija za pesme, za pečenje rakije, pa uz kazan smislio pesme, pa tako. Mislim, to je reklamerska fora za publiku, za narod. Ma kakav on pekao kazan rakije, on smislio pesme, bre imao je sreću što je imao dobrog tekstopisca. Mislim, lepo on peva, njegove pesmice su sve lepe i on kao šatorski, vašarski, svadbarski tip, možeš da se zakuneš da muzičaru nećeš dati dinar, kada te on napadne, uzajmićeš da mu daš. Za to je talenat - rekao je ovaj meštanin i istakao da u njihovom mestu ima dosta ljudi koji se tako ponašaju:

- Imaš ti ovde dosta tako tog fazona, malo reklamerskog, a i malo mi to zovemo ćosanje, uvek volimo malo ono i dvosmisleno i šta znam, ali da se kaže istina kroz to.

Ovaj meštanin je imao i jednu zamerku za Eru:

- Hiljadu puta je rekao da je pravio pesme uz kazan, pominje i banju, pominje i Visoku, znaš, ne znam, a ja ne mogu naći neko da se pohvali kome je sto dinara učinio.