Najemotivniji trenutak iz života Stanije Dobrojević svakako je onaj kada je izgubila oca, kog i dan danas rado spomene i o kom voli da sluša porodične priče. Za njega je istakla da je bio autoritet, te da joj je nakon njegove stravične smrti falila snažna muška ruka, kao i očinski savet za vreme odrastanja.
Iako se često i sa majkom svađala tokom puberteta, kada nije shvatala zašto se svi šale na njen račun i zbog tako teške stvari, veoma joj je zahvalna na tome što je preuzela i tu ulogu na sebe, te je javno izgovorila i koliko je voli. Nju, kao i mlađeg brata, koji je za njih kobne 1995. godine imao samo šest godina.
"Prvog maja 1995. godine je bio rat. Jedno jutro kada je sve to nastalo, ubili su mi oca, zapalili su mi kuću, bacili su mi bombu na auto. Majka je ostala sama sa mnom i sa bratom. Ja sam imala 10 godina, a brat 6. Jedino što je uspela da spakuje je nešto malo dokumenata i novca i krenuli smo u kolonu kao izbeglice", pričala je Stanija, a glas joj je drhtao.
U jednom trenutku, objasnila je da je i njih troje od smrti delilo samo deset minuta, što je zgranulo sve njene cimere.
"Uvek mi je nedostajao tata. Ta figura koja je davala sigurnost i zaštitu... Ostali smo na vetrometini. To je strašno. Nedostajao mi je otac čitav život. I danas mi nedostaje", bila je iskrena ona koja je u večeri kada su zadrugari delili jedni sa drugima potresne priče iz života, svoju ispričala prva i probila led na nagovor Milana.
Kurir.rs/Foto: Printscreen Pink
NE PROPUSTITE
