Kako su zadrugari polako počinjali da se spremaju za spavanje, Zorica Marković popričala je sa Majom Marinković o snu koji je sanjala, a ticalo se toga da se Marinkovićeva udaje.
- Ja sam pogledala na neki sat koji se tu nalazi, sanjam da je pola šest, od tada dolaze svatovi. Ne zna što ih nema. Sad ja kao idem, ima naroda, ali ne toliko koliko su očekivali. Počeli da iznose sarmu, a neki pevač se dere nešto na mikrofonu. Ti otvaraš šator, ja sad vidim da mi je poznat deo Belog potoka. Ti ženo bežiš i to trčiš. Mene neko kao prozva na mikrofon, a ja da krenem da radim, ti si nešto vikala, ti si me probudila - rekla je Zorica.
- Šta znači to, a? - pitala je Maja.
- Ne znam, nećemo da se brinemo, ali, kako ti je deda? - pitala je Zorica.
- Loše je - rekla je Maja.
- Pa eto, ne daj Bože, al' nek ti je živ i zdrav - dodala je Zorica.
- Evo istina, ispao je prašak - brinula se Maja.
- Ne sviđa mi se što je svadba. Nisam ja čula muziku i veselje, ali je kod tebe kući. Taki me pita kao: "Koliko košta to?", ja kažem kao: "Da li si lud da ti naplatim", a on onako zabrinut, kao u fazonu ne bi mogao ni da plati, kao zbog skupe svadbe. Nisi ti kao glavna - rekla je Zorica.
- Ja pobegla sa svadbe - nasmejala se Maja.
- Vidim bežiš, ali totalno ludilo. Svadba, nema mlade, muzike. Ne valja svadba da se sanja, jer bude obično kontra. Prvi put da sanjam tebe, Takija i ostale - rekla je Zorica.
Kurir.rs/M.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
