BEOGRAD - Od 92.157 firmi u Srbiji koje su predale završni račun, čak 24.370 nema nijednog zaposlenog, nešto manje ima samo jednog kome se isplaćuje zarada, a ta praksa gazda da otvaraju firmu bez radnika nije neuobičajena, pa čak ni protivzakonita.Tu mogućnost zato, neretko, zloupotrebljavaju biznismeni koji otvaraju fantomske firme zbog pranja para, ali i pojedinci koji su specijalizovali "feniks" poslovanje da bi se nekažnjeno izvukli iz dugova. Oni svoju prezaduženu firmu namerno guraju u stečaj, a prethodno su sve što je vredno preneli na novoosnovano preduzeće, najčešće bez zaposlenih.U Srbiji nikada nije bilo lakše osnovati preduzeće, jer registracija društva sa ograničenom odgovornošću košta svega 100 dinara. Oni koji posluju legalno, s nestrpljenjem iščekuju formiranje registra diskvalifikovanih lica, na osnovu koga će moći da se zabrani osnivanje novih firmi svakome ko je već upropastio bar jednu.Najviše preduzeća bez ijednog zaposlenog, poslovalo je prošle godine u sektoru trgovine na veliko i malo, sledi prerađivačka industrija, pa stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti. Ekonomski značaj tih preduzeća nije zanemarljiv, što pokazuje njihovo povećano učešće u glavnim finansijskim pokazateljima ukupne privrede u odnosu na godinu pre, ukazuju u Agenciji za privredne registre (APR).I pored toga što i dalje ostvaruju značajan deo kumuliranih gubitaka (18,3 odsto) i neto gubitka (13,5 odsto), preduzeća bez zaposlenih su lane angažovala gotovo desetinu ukupnih sredstava, odnosno kapitala srpske privrede, što je porast u odnosu na godinu pre, navode u APR.S druge strane, te firme u ukupnim prihodima srpske privrede učestvuju svega 1,3 odsto, a u ostvarenoj neto dobiti 2,9 odsto.
