Kada političari u svetu govore o ekonomiji skoro uvek naglase kako je to jedan od prioriteta kojim će se baviti. Jer bez jake ekonomije nema ni jake države.
Ipak, mnoge stvari o ekonomiji ne znamo. Ovo su malo poznate stvari o jednoj od najbitnijih segmenata svakog društva.
1. Ekonomija se izvorno nazivala - politička ekonomijaEkonomija je politika i kao takva nikada ne može biti nauka. Ipak, dominantna neoklasična škola ekonomije je uspješno promenila naziv discipline iz tradicionalne "političke ekonomije" u "ekonomiju" na prelazu u 20. vek. Neoklasična škola htela je od ekonomije da stvori čistu nauku lišenu političkih (a time i etičkih ) dimenzija koje uključuju subjektivne vrednosne procene. Ova promena bila je politički potez sama po sebi.2. Nobelova nagrada iz ekonomije nije izvorna Nobelova nagradaZa razliku od izvornih Nobelovih nagrada (fizika, hemija, psihologija, medicina, književnost i mir) koje su utemeljene od strane švedskog industrijalca Alfreda Nobela krajem 19. veka Nobelovu nagradu za ekonomiju utemeljila je Švedska centralna banka (Sveriges Riksbank) 1968. pa se zbog toga službeno zove "Sveriges Riksbank nagrada iz ekonomskih nauka u sećanje na Alfreda Nobela". Članovi Nobelove porodice poznati su po kritici Švedske centralne banke zbog dodeljivanja nagrade protržišno orijentisanim ekonomistima koje njihov predak ne bi prihvatio sa odobravanjem.3. Nijedna ekonomska teorija ne može da objasni ekonomiju SingapuraTo je ono što nazivam "problemom Singapura". Ako ste pročitali standardnu dozu hvalospeva o ekonomskom uspehu Singapura na mestima poput Ekonomista ili Vol Strit Žurnala čućete samo o singapurskoj slobodnoj trgovini i prijateljskom stavu prema stranim ulaganjima. Nikad nećete čuti kako je gotovo svo zemljište u Singapuru u državnom vlasništvu, dok je 85 odsto stambenog prostora pod ingerencijom državne stambene korporacije. 22 posto BDP je proizvedeno od strane preduzeća u državnom vlasništvu (uključujući Singapur Erlajnz), dok svetski prosek iznosi oko 9 odsto.Grubo rečeno, ne postoji ekonomska teorija koja sama samcata može da objasni uspeh Singapura. Njegova ekonomija spaja ekstremne karakteristike kapitalizma i socijalizma.4. Britanija i SAD su izumeli protekcionizam, a ne slobodnu trgovinuBritanija je imala najzaštićeniju ekonomiju u kapitalističkom svetu u kasnom 18. veku i u ranom 19. veku. Velik deo protekcije bio je predviđen sa ciljem promocije i zaštite britanskih proizvođača od superiornih stranih konkurenata iz Evrope, posebno iz zemalja Beneluksa (odnosi se na današnju Holandiju i Belgiju).SAD su otišle korak dalje. Koristeći kao inspiraciju britansku protekcionističku politiku, Aleksander Hamilton, prvi ministar finansija SAD razvio je teoriju "argument zaštite mladih industrija" – stav da vlada ekonomski zaostale nacije mora da štiti i da neguje svoju mladu industriju sve dok ne "odraste" i postane sposobna za takmičenje na svetskom tržištu. Hamilton je poginuo 1804. u dvoboju pištoljima, a SAD je usvojio protekcionizam dvadesetih godina 19. veka i ostao najzaštićenija svetska ekonomija tokom većeg dela sledećeg veka.5. Slobodna trgovina se u početku širila neslobodnim metodamaSlobodna trgovina širila se širom sveta tokom 19. veka. Međutim, svoje širenje u najvećoj meri duguje nečemu što ne bismo u normalnim okolnostima povezali sa rečju "slobodan". Ona se širila silom, ili barem pretnjama o upotrebi iste. Kolonizacija je bila očit put ka "neslobodnoj slobodnoj trgovini", za vreme koje su kolonijalni gospodari pokorene države silom terali da u potpunosti prihvate slobodnu trgovinu.
Čak su i mnoge nekolonizovane zemlje bile prisiljene da prihvate slobodnu trgovinu. "Diplomatijom topova" prisiljene su na potpisivanje nepravednih sporazuma kojima im je između ostalog uzeta i carinska autonomija (pravo da odrede vlastite carinske tarife). Najozloglašeniji sporazum je onaj potpisan u Nankingu kojim je Kina bila prisiljena da potpiše 1842. godine nakon poraza u Opijumskom ratu, ali i zemlje Latinske Amerike, Otomansko carstvo, Persija (današnji Iran), Siam (današnji Tajland), čak i Japan bili su predmet sličnih sporazuma.6. Konzervativac Oto fon Bizmark uveo je prvu socijalnu državu na svetuSuprotno onome što većina ljudi veruje, socijalna država je izvorno izum desnice. Konzervativac Oto fon Bizmark je prvi koji ju je uveo. Bizmark je mrzeo socijalizam, ali nije bio ideolog. On je zapravo shvatio da ukoliko ne osigura minimalnu sigurnosnu mrežu radnicima, da će se oni okrenuti socijalizmu. Zato se starao da radnici budu srećni stvaranjem prve socijalne države na svetu. To upućuje na to da oni koji žele da unište socijalnu državu, iako neguju imidž kapitalista, ustvari mogu da budu najveći neprijatelji kapitalizma.7. Kapitalizam je najbolje rezultate ostvarivao između 1950-ih i 1970-ih, u razdoblju velike regulacije i visokih porezaUprkos tome što u poslednje vreme možemo da čujemo o štetnosti ekonomskih učinaka visokih poreza i snažne državne regulacije, napredne kapitalističke ekonomije rasle su brže u razdoblju između 1950-ih i 1970-ih, kada je bilo mnogo regulacija i visokih poreza. Između 1950. i 1973. prosečni dohodak po glavi stanovnika rastao je neverovatnom stopom od 4,1 odsto godišnje. Japan je ostvarivao još brži rast od 8,1 odsto kao polazišna karika lanca "ekonomskih čuda" iz Istočne Azije u razdoblju iduće polovine veka.
Čak su i SAD, najsporije rastuća ekonomija razvijenog sveta u to vreme, rasle stopom bez presedana koja je iznosila 2,5 odsto. Dohodak po glavi stanovnika za sve navedene ekonomije zajedno, od tada je rastao samo 1,8 odsto godišnje u razdoblju 1980-2010. unutar kojeg je došlo do smanjivanja poreza bogatima i deregulisanja njihovih ekonomija.8. Internet je izmislila vlada SAD, a ne Silikonska dolinaMnogo ljudi misli da su SAD odmakle tako daleko u razvoju novih tehnoloških sektora zbog preduzetništva privatnog sektora. Međutim, nije. Federalna vlada SAD stvorila je svaki od tih sektora.Pentagon je finansirao razvoj računara od samih početaka, isto tako i Internet je proizašao kao Pentagonov istraživački projekat. Poluprovodnik – temelj ekonomskog sektora informatike – je inicijalno razvijen finansiranjem od strane američke mornarice. Vazduhoplovna industrija SAD ne bi se razvila u ono što je danas da je vazduhoplovne snage SAD nisu indirektno masovno subvencionisale plaćanjem ogromnih cena za vojne avione, iz kojih je ostvareni profit bio usmeravan u razvoj civilnog vazduhoplovstva.9. Pre oporezivanja i socijalnih davanja, Nemačka i Belgija imele su veći nivo društvene nejednakosti od SADPrije oporezivanja i socijalnih transfera, popriličan broj evropskih zemalja, poput Nemačke i Belgije imaju veći nivo društvene nejednakosti od SAD. Tek nakon oporezivanja i socijalnih transfera, postaju jednakije. Ovi primeri nam pokazuju da je moguće fundamentalno preoblikovati nejednakost unutar zemlje sa progresivnim porezima i socijalnom državom. Uprkos tome što mnogi ljudi kažu, nejednakost nije prirodni fenomen, poput zemljotresa ili uragana, izvan ljudske kontrole.10. Finska je rasla je brže nego SADNe samo da postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da veća nejednakost stvara više negativnih socio-ekonomskih ishoda, postoji i popriličan broj primera u kojima su egalitarnija društva ostvarivala rast mnogo brže u odnosu na manje egalitarna društva. Uprkos tome što je jedno od najegalitarnijih društava u svetu, egalitarnije čak i od država bivšeg sovetskog bloka za vreme socijalizma, Finska je rasla mnogo brže od SAD koji spada u grupu najmanje egalitarnih društava u razvijenom svetu.11. "Lenji" Grci su jedni od najvrednijih ljudi u razvijenom svetu nakon stanovnika Južne KorejeOd početka krize u evrozoni, Grke su ocrnjivali i karakterisali kao lijene ‘parazite’ koji žive na račun vrijednih Sjevernjaka. Međutim, Grci u proseku rade duže nego radnici u bilo kojoj drugoj zemlji razvijenog sveta osim Južne Koreje. Grci zapravo rade 1,4 i 1,5 puta duže od navodno radoholičnih Nemaca i Holanđana. Italijani takođe prkose mitu o ‘lenjimenim Mediterancima’ budući da vremenski rade isto kao i Amerikanci i 1,25 puta duže od svojih nemačkih komšija. Ove brojke ukazuju na to da problem Mediteranskih zemalja evrozone nije radna etika nego produktivnost.12. Švajcarska i Singapur ne žive samo od bankarstva i turizmaMnogo ljudi tvrde da smo ušli u razdoblje post-industrijskog sveta, u kojem "proizvodnja stvari" više nije važna, te da je uslužni sektor postao motor ekonomskog razvoja. Švajcarska i Singapur se često navode kao primeri država koje uspeh temelje na uslužnim delatnostima. Nisu li ove dve države pokazale da je moguće postati jako bogat baveći se uslužnim delatnostima poput finansija, turizma i trgovine?Zapravo ove dve države pokazuju upravo suprotno. Prema podacima UNIDO, Švajcarska je 2002. imala najveću stopu dodate vrednosti proizvoda po glavi stanovnika (MVA) – 24 odsto više od Japana. U 2010. godini, Singapur je bio prvi na lestvici sa stopom MVA koja je bila 48 odsto veća od američke. Švajcarska je te godine bila treća.13. Većina siromašnih ne živi u siromašnim zemljamaTrenutno oko 1,4 milijardi ljudi – ili jedan od pet ljudi u svetu – živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, što je svetska granica siromaštva (ispod koje puko preživljavanje postaje izazov).Međutim, većina siromašnih ne živi u siromašnim zemljama. Više od 70 osdto ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu zapravo žive u zemaljama srednjeg dohotka. Od sredine 2000-ih, više od 170 miliona ljudi u Kini (oko 13 odsto populacije) i 450 miliona ljudi u Indiji (oko 42 odsto populacije) živelo je sa dohotkom manjim od svetske granice siromaštva. To pokazuje s kakvim se ogromnim izazovima ove dve najmnogoljudnije zemlje suočavaju.
(Kontaktradio.com)
