BEOGRAD - Kad se u novogodišnjoj noći budu stišali poljupci i čestitke povodom dolaska nove godine, većina građana i privrednika Srbije mogu se zapitati šta su u stvari slavili, jer je količina novca koja im je ostala na prihodnoj strani mnogo manja od one na rashodnoj.Sudeći po statistici, koja kaže da su plate realno niže za 0,3 odsto, da je BDP pao za dva odsto, a industrijska proizvodnja za čak 6,8 u odnosu na kraj 2013, u godini koja je na izmaku građani i privreda bili su ekonomski gubitnici, izuzev banaka, koje su ipak uspele da zarade i povećaju kreditnu aktivnost za jedan odsto.Nema dobitnikaStručnjaci tvrde da ovakav bilans ne treba da čudi jer dobitnika u godini recesije, pada BDP, manjka investicija i elementarnih nepogoda gotovo da ne može biti. Pitanje je samo ko je manji gubitnik.Ipak, profesor poljoprivrede Miladin Ševarlić smatra da je agrar najveći gubitnik:- Dobro je da su seljaci preživeli ovu godinu, jer su pretrpeli štetu od elementarnih nepogoda, ali bilo je i državnih restrikcija u subvencionisanju. To će i naredne godine stvoriti velike probleme, jer se na liberalizovanom tržištu pojavljuju poljoprivredni proizvodi iz EU, kojoj je zatvoren plasman u Rusiju. To može biti smrt za srpske poljoprivrednike i u 2015, pošto ožiljke iz 2014. nisu sanirali, a bez pomoći države neće ni moći.Neophodne reformePredsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković tvrdi da ni privreda nije bolje prošla:- Ne može se govoriti o dobitnicima u godini u kojoj je zabeležen pad BDP. U takvoj godini porezi su, umesto da budu smanjeni, povećani, posebno oni na imovinu, što je dodatno opteretilo privredu, jer su ih neke lokalne samouprave povećale pet-šest puta. Ipak, dobro je što je država promenila neke propise, posebno Zakon o radu, i trasirala put za smanjenje administracije koja je na grbači privrede - kaže Atanacković.
