BEOGRAD - Gotovo svi uspešni srpski privrednici slažu se u oceni da je 2014. godina bila ekonomski izuzetno teška i da će i te kako bolna biti i ova nova. Uprkos tome, većina njih gaji oprezni optimizam u svom poslovnom sektoru jer spas vidi u izvozu na nova tržišta, pre svega u Kinu i Rusiju.Zajednička ocena je da jedino proizvodnja, odnosno prehrambena i poljoprivredna industrija imaju dugoročne potencijale za naše tržište i da uz pomoć stranih iskustava treba da poboljšamo privrednu klimu i usmerimo se na maksimalno povećanje izvoza hrane.Ukoliko se ima u vidu podatak da je Kina u ukupnom izvozu Srbije do sada učestvovala sa svega 0,06 odsto, sa izvozom od 9,2 miliona dolara, jasno je da Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, na kojem je naša zemlja viđena kao lider po broju ugovorenih poslova, daje mogućnost za plasman robe na jedno od najvećih tržišta hrane na svetu. Podsetimo i da je vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju 2014. dostigla skoro 350 miliona dolara, što je dvostruko više nego prethodne godine. Pored toga, i srpska i ruska strana najavile su da će obim robne razmene i izvoza biti povećani. Dok se kuju planovi za nove kupce, insistira se i na održanju postojećih tržišta, pre svega EU, jer je samo izvoz Srbije u Italiju ili Nemačku znatno veći od izvoza u Rusiju, Kinu, Tursku i SAD zajedno.
ÐORĐE MOMIROVIĆ vlasnik i generalni direktor kompanije „Mona“PRIORITET USLUŽNE DELATNOSTI1. Gde treba ulagati u 2015. godini?- U one delatnosti u kojima Srbija ima komparativne prednosti. Smatram da su to uslužne delatnosti. Nažalost, naš resurs koji postaje sve slabiji jeste radna snaga. Na lošu produktivnost nije uticala lenjost radnika, već loša organizacija. Treba ulagati u radno intenzivne delatnosti, a školski primer za to je tekstilna industrija. Situacija na svetskom tržištu se menja, roba iz Kine postaje sve skuplja, a trgovinski lanci koji je kupuju naručuju sve manje, tako da daljina Kine ili Indije postaje sve veća prepreka. Perspektivu imaju proizvođači tekstila, naročito proizvodni pogoni u manjim sredinama, ali oni u kojima će organizacija biti takva da cena proizvodnje bude najniža moguća.2. Šta su kritične tačke srpske privrede?- Sve veći javni dug i fiskalni deficit, zbog čega će država morati da pribegne sve većem oporezivanju privrede. Međutim, činjenica je da se privredi ne mogu više povećavati porezi. To i Vlada obećava za 2015, ali ne pominju se parafiskalna izdvajanja, takse koje uglavnom propisuju opštine, a kojih ima više od 300, i još nisam čuo da se ijedna smanjuje ili ukida.3. Gde vidite srpsku valutu u narednoj godini?- Svaki privrednik želi da ima stabilnu situaciju, pogotovo zbog toga što pomeranje kursa otežava poslovanje i utiče pogubno na tražnju, koja postaje sve manja.4. Da li srpski privrednici treba da budu optimisti?- Očekujem da će se građani Srbije suočiti s realnim mogućnostima, da ne proizvodimo dodatna prava, već da ih smanjimo. Sva ta prava znače uzimanje od privrede. Nadam se da će Vlada uvesti mere koje će uticati na poslovanje javnih preduzeća, jer ovakva kakva su postaju nerealna konkurencija realnoj privredi.5. Šta biste bili da niste ovo što jeste, čime biste se bavili?- Opet bih se bavio uslužnim delatnostima.
DRAGOLJUB VUKADINOVIĆ predsednik kompanije „Metalac“ UVEK BIH SE BAVIO PROIZVODNJOM1. Gde treba ulagati u 2015. godini?- Mislim da domaće kompanije neće moći da ostvare veća ulaganja bez kooperacije sa stranim firmama koje već imaju svoj brend. Samo tako može se opstati ili osvojiti novo tržište, pošto većina domaćih firmi nema zdrav kapital koji bi mogle da izdvoje za nove tehnologije, bez kojih nema profita. Što se tiče manjih ulaganja, mislim da će ulaganje u poljoprivredu biti najisplativije jer je to oblast u kojoj imamo neiskorišćen potencijal.2. Šta su kritične tačke srpske privrede?- Najveći izazov će biti doslednost u sprovođenju ekonomskih reformi i da li će one proći bez socijalnih nemira, jer ove mere nužno znače i to da će jedan broj ljudi ostati bez radnog mesta. Kad to kažem, mislim na ljude iz ovih 500 državnih firmi u restrukturiranju koji će morati da ostanu bez posla, kao i neki ljudi iz javnog sektora. Kritična tačka može biti i održivost budžeta i monetarne politike.3. Gde vidite srpsku valutu u narednoj godini?- U granicama stabilnosti, bar u prvih sedam-osam meseci ove godine, a ako se budu sprovele reforme, dinar ne bi trebalo da ima većih oscilacija do kraja godine.4. Da li srpski privrednici treba da budu optimisti?- Naredna godina biće teška jer su smanjene plate u javnom sektoru i penzije. To će dovesti do smanjenja potrošnje, što će se sigurno odraziti i na prihode srpskih kompanija. Ali ako se ove mere dosledno sprovedu, to će biti dobra baza za poslovnu 2016. 5. Šta biste bili da niste ovo što jeste, šta bi ste radili?- Bavio bih se privatnim biznisom koji je vezan za proizvodnju. Sebe sam uvek u tome video jer samo onaj ko nešto stvara zna kakva je sreća gledati kako se ideja s papira, korak po korak, ostvaruje i dolazi na tržište.
MIODRAG KOSTIĆ predsednik „MK grupe“OPTIMISTA I PORED BOLNIH REFORMI1. Gde treba ulagati u 2015. godini?- Uz praćenje prilika na tržištu, investiranje u savremenu mehanizaciju i sprovođenje usvojene strategije društveno odgovornog poslovanja, koje podrazumeva brigu o zaposlenima i lokalnim zajednicama u kojima se posluje, strateško opredeljenje kompanije „MK grupa“ i u narednom periodu biće ulaganje u poljoprivredu i prehrambenu industriju.2. Šta su kritične tačke srpske privrede?- Najava teških uslova privređivanja koje reforme nose. Uprkos ekonomskim predviđanjima za narednu godinu, sigurni smo da će članice „MK grupe“ i u 2015. nastaviti sa ostvarivanjem dobrih rezultata, koji će se, pre svega, odslikati u sigurnosti i stabilnosti poslovanja.3. Gde vidite srpsku valutu u narednoj godini?- To je pitanje za NBS.4. Da li srpski privrednici treba da budu optimisti?- Danas imati preduzeće nije samo privilegija već i velika obaveza. Godina za nama bila je vrlo burna, a za preko 30 godina poslovanja kompanije „MK grupa“, moramo da konstatujemo, jedna od najtežih, ako ne i najteža. Uprkos okolnostima, svojim poslovnim rezultatima pokazali smo da i dalje spadamo u sam vrh domaće privrede i da je „MK grupa“ među vodećim preduzećima u ovom regionu. Takođe, u oblastima našeg poslovanja sproveli smo velike uštede energije i ekološki održive projekte, a time se trudimo da stvaramo zdravo poslovno i životno okruženje. Dakle, i pored svega - za nas ima mesta optimizmu.5. Šta biste bili da niste ovo što jeste, čime biste se bavili?- Uvek poljoprivredom i prehrambenom proizvodnjom.
VASO LEKIĆ generalni direktor „Fudlenda“SPASIĆE NAS IZVOZ1. Gde treba ulagati u 2015. godini?- Moja branša je agrar - poljoprivredna i prehrambena industrija. To je za mene sektor s nebrojeno mnogo mogućnosti, gde uvek vidim prostor za povećanje izvoza i nova radna mesta, bez obzira na to što je situacija teška, čak kritična. Novi proizvodi, nova tržišta...2. Šta su kritične tačke srpske privrede?- To da li će se sprovesti najavljene reforme. Ova godina će biti teška svuda, a posebno u Srbiji, teža nego 2014. Nastaviće se fiskalna konsolidacija, smanjenje troškova u javnom sektoru... Te bolne reforme će smanjiti kupovnu moć i prihode privredi, i to će biti udar i izazov, zbog čega ćemo morati da smanjujemo sopstvene troškove i još jače se borimo na tržištu. Biće manje investicija i manje novih radnih mesta. Poslovna klima će biti napeta i teška. Srećom, „Fudlend“ je s brendom „bakina tajna“ okrenut izvozu, više od 70 odsto proizvodnje se izvozi, ali i na tim tržištima će biti teško. Spajanje sa „Atlantik grupom“ pomoći će nam da se lakše pojavimo u inostranstvu, ne samo u zemljama bivše SFRJ već i u EU, Rusiji i SAD. Očekujemo povećanja izvoza od 20 odsto.3. Gde vidite srpsku valutu u narednoj godini?- Isto slabljenje dinara kao i 2014, a nije isključeno i veće.4. Da li srpski privrednici treba da budu optimisti?- Nadam se da će reforme dovesti do otrežnjenja, da ćemo shvatiti gde smo i šta moramo da radimo, da možemo da trošimo samo onoliko koliko zaradimo. Očekujem da konačno vidimo šta su prioriteti i da ih koristimo, agrar je šansa. Očekujem da se ove godine stvori prostor da država više pomogne agraru.5. Šta biste bili da niste ovo što jeste, čime biste se bavili?- Bavio bih se sobom i ličnim razvojem jer je to jedino sigurno ulaganje isplativo na duge staze. Obrazovanje u svakom pogledu.
