BEOGRAD - U EPS je višak između pet i 10.000 zaposlenih, a u „Železnicama“ trećina zaposlenih - naveo je juče član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, navodeći da još nije poznato da li će biti otpuštanja, ali da bi u „Elektroprivredi Srbije“ otpremnine trebalo da iznose 200 evra po godini staža, a ne 800 evra, što bi bio slučaj kada bi EPS isplaćivao otpremnine prema svojoj prosečnoj zaradi.- EPS ima dug od milijardu evra, koji zasad ne opterećuje javne finansije jer ga EPS servisira, ali je pitanje da li će to biti u stanju da čini u budućnosti ako se ne reformiše. Situaciju dodatno otežava i to što će se najveći deo prihoda po osnovu poskupljenja struje preliti u budžet kroz akcizu, a manji deo će otići EPS - naveo je Vučković prilikom analize stanja u državnim preduzećima, a u okviru izveštaja Saveta o fiskalnim kretanjima u 2015. i reformskim izazovima.
Vučković je istakao da ipak postoje i prvi nagoveštaji unapređenja poslovanja državnih preduzeća jer je usvojen program finansijskog restrukturiranja EPS, oformljena Radna grupa za rešavanje problema Hemijskog kompleksa, za „Železnicu“ postoji program podele preduzeća na četiri manja dela.- Državna preduzeća i dalje mnogo koštaju, izdaci za njih u ovoj godini su dva odsto BDP ili 700 miliona evra. To su troškovi njihovog lošeg poslovanja, za aktivirane garancije i subvencije koje ne mogu da se izbegnu - kaže Vučković, dodajući da su u 2014. godini ukupni izdaci za državna preduzeća iznosili tri odsto BDP ili milijardu evra.
KamateBIĆEMO KO GRČKA 2017.Predsednik fiskalaca je ukazao na drugi problem javnih finansija, a to su kamate na zaduženja države, na koje dajemo više nego na javne investicije. Za javne investicije budžetom za 2015. predviđene su 122 milijarde dinara, a za kamate ćemo platiti 140 milijardi dinara.- Srbija će u 2017. za kamate da plaća četiri odsto BDP i time će se u potpunosti izjednačiti sa relativnim iznosom prema BDP koji sada plaća Grčka - naveo je Pavle Petrović.
Plate i penzijeNEMA POVEĆANJAAko bi se plate i penzije vratile na nivo pre umanjenja, i deficit bi se vratio na nivo od oko 6,5 odsto BDP iz 2014. godine, što bi značilo da konsolidacije nije ni bilo, izjavio je juče predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. On je rekao da se fiskalni planovi za 2015. uspešno ostvaruju, ali da se još čeka otpočinjanje reformi, koje su ključne za trajno ozdravljenje finansija.
