Srbija je ove godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Iz inostranstva nam je lane stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije premašila 32 miliona evra.
Nekadašnji šef katedre za upravljanje, bezbednost i kvalitet hrane na Poljoprivrednom fakultetu profesor Radomir Radovanović, kaže da je "otpad" jestivi prateći proizvod, od kog se prave kobasice, viršle, parizeri...
- Država ništa ne radi da unapredi stočarsku proizvodnju - ističe profesor Radovanović. - Samo pričaju o povećanom broju stoke, ali je taj broj zanemarljiv. Nemamo dovoljno stoke, a i to što imamo je skupo. Zato ne treba da čudi što vlasnici mesnih industrija uvoze meso iz EU i Južne Amerike. To meso je mnogo jeftinije, pa ga ubacuju u proizvodnju. Zato kilogram viršli može da košta 200 dinara. Kada bi se to pravilo od junećeg buta, videli bi da ne može da košta toliko. Cena je dobar pokazatelj čega ima u prerađevinama.
Profesor Radovanović ne sumnja da je uvezeno meso, primarno, proizvedeno kvalitetno, jer većina inostranih proizvođača ima fantastične higijenske, sanitarne i tehničke uslove.
- Problem je u distribuciji mesa - kaže profesor Radovanović. - Kada je krenulo iz Brazila i Argentine, smrznuto, brodom, ko zna šta sve može da se desi. Od kvara rashladnih uređaja, odmrzavanja, ponovnog zamrzavanja. Tu je glavni problem. Naše tržište je prilično skromno, jer ne treba samo da se gleda Beograd i kupovna moć Beograđana. Uvozno smrznuto meso, ukoliko je u komadu, često završi u pušnici mesnih industrija. Kada kupe krupno i jeftino smrznuto meso, prave pršutu. Ono što je usitnjeno ide u preradu i kobasice. Pileće smrznuto meso se ne odmrzava, jer bi to bio veliki gubitak mase, već se sva ta piletina mašinski otkošćava i ide u prerađevine. Ima slučajeva i kada se meso odmrzava, pa prodaje. Inspekcija je takva kakva jeste, a ima ih i malo.
Prema podacima Uprave carine, Srbija je uvezla oko 92 tone živinskih "otpadaka", u vrednosti od 76.000 evra, dok je izvezeno više od 56 tona. Ova vrsta robe se uvozi iz BiH i Hrvatske, a izvozi u BiH i Makedoniju. U našu zemlju ušlo je i oko 1.260 tona goveđih i svinjskih otpadaka, čija je vrednost više od 918.000 evra. U istom periodu izvezli smo više od 2,5 tona ove robe.
UVOZNICI
NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su "Trlić", "Matijević", "Neoplanta" i "Zlatiborac". Najveći uvoznik svežih kokošijih otpadaka je "Kostas A Zaharija". Goveđi i svinjski otpaci najviše se uvoze iz Nemačke, Mađarske, Grčke i Rumunije, a izvoze u Hongkong, na Kipar, u Vijetnam i na Tajland. Najveći uvoznici su "Kostas A Zaharija", "Gombit", "Biftek radnja za klanje stoke Miloš Radojević" i "Trlić" - pokazuju podaci Uprave carine.
Kada je reč o uvozu smrznutog goveđeg mesa, u Srbiju je stiglo 797 tona, dok smo izvezli 418 tona. Najveći uvoznici su "Havi logistik" iz Grocke i "Zlatiborac".
ZAMRZNUTO KAO SVEŽE
NAŠA država je uvezla oko 7,5 miliona kilograma mašinski separisanog mesa, tvrdi veterinar i nekadašnji republički sanitarni inspektor Miroslav Stojšić. - To su mlevene šije, trtice, leđa i vratovi - objašnjava Stojšić. - Tim uvozom samo uništavaju stočni fond. Smrznuto meso ide samo u preradu, ali su ga jedno vreme prodavali i kao sveže. Mašinski separisano meso je najopasnije. A ono ide u parizere, viršle i kobasice.
