NOVI SAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas u Novom Sadu da bi u slučaju da nova vlada ne sprovede mere fiskalne konsolidacije porasli pritisci na slabljenje domaće valute, kao i cena finansiranja javnog duga države.
Guverner Soškić je na konferenciji za novinare u filijali NBS, istakao da bi posledica takvog scenarija, za koji u centralnoj banci ne veruju da će se desiti, bila i povećanje restriktivnosti monetarne politike, odnosno rast referentne kamatne stope.
Šoškić je precizirao da je monetarna politika već sada restriktivna za zemlju na nivou privrednog rasta kakav ima Srbija i dodao da do poslednjeg povećanja referentne kamatne stope nije moralo doći da su monetarna i fiskalna politika bile sinhronizovane.
Izvršni odbor NBS je u četvrtak povećao referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 10 odsto.
Guverner je napomenuo i da će u budućnosti stepen restriktivnosti monetarne politike zavisiti od toga kojom brzinom će biti primenjivan program fiskalne konsolidacije i od obnavljanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Kada se Srbija bude vratila na taj put, lako je moguća ne samo stabilizacija kursa, već i da pritisci na slabljenje dinara ne samo budu zaustavljeni, nego i preokrenuti, primetio je Šoškić.
Guverner je naveo da su devizne rezerve NBS na nivou od oko 10,1 milijardi evra, što pokriva oko sedam meseci uvoza robe i usluga, a neto devizne rezerve centralne banke 5,5 milijardi, znatno iznad kriterijuma MMF, koji je za jun predviđen na 4,1 milijardi evra.
Šoškić je ocenio da su promene vrednosti kursa dinara normalne u valutnom režimu kontrolisanog fluktuirajućeg kursa, koji važi za sr-psku nacionalnu valutu.
Intervencije NBS na deviznom tržištu bile su, po Šoškiću, opravdane kako bi bio sprečen prekomeran uticaj promena kursa na kretanje inflacije, uticaj na izmirivanje obaveza građana i privrede, kao i rasta vrednosti javnog duga.
Guverner je izrazio očekivanje da će posle aprilske, uslediti blagi rast inflacije pod dejstvom nove poljoprivredne sezone i rasta cena hrane, a u drugoj polovini 2012. takođe zbog rasta cena pod dejstvom kursa i rasta cena pod kontrolom države.
Šoškić je napomenuo kako se očekuje da će se inflacija krajem ove i početkom naredne godine kretati oko gornje granice cilja od 4 plus-minus 1,5 odsto, i da krajem 2013. bude oko centralne projekcije za tu godinu koja je takođe, četiri plus-minus 1,5 odsto.
Po Šoškiću eventualno povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) imalo bi jednokratan uticaj na rast inflacije, ali da monetarna politika po pravilu na takve šokove ne reaguje.
Šoškić je naglasio da bi, generalno gledano, povećanje PDV trebalo posmatrati iz dva ugla - kao najznačajniju komponentu na prihodnoj strani budžeta i najjednostavniji način za podizanje primanja države, ali i kao porez na potrošnju.
Šoškić je dalje ukazao da NBS ostaje pri projekciji rasta privrede u Srbiji od 0,5 odsto u 2012, kao i da se očekuje da, posebno u drugom kvaralu, bude vođena neto izvozom.
Guverner je naveo i da će doprinos investicija biti negativan, odnosno neće biti investicionog ciklusa kao 2011, ali će se u ovoj godini osetiti efekti tih investicija kroz rast izvoza.
Prema guverneru Šoškiću, kreditna aktivnost banaka od početka godine je pozitivna, ali sa trendom opadanja, a nivo problematičnih kredita i dalje je visok - 20,1 odsto, pri čemu je njihovo učešće kod privrede 24,4 odsto, a kod stanvništva 8,2 odsto.
