Sa deset godina Frenklin je napustio redovno školovanje da bi bio šegrt kod svog oca. Kao tinejdžer nije pokazivao talente i interesovanja osim ljubavi prema knjigama.
Pola veka nakon njegove smrti smatran je najboljim američkim državnikom, preduzetnikom, izumiteljem i piscem. Između ove dve rečenice stoji mnogo godina i jedna izuzetno delotvorna strategija uspeha. Bendžamin Franklin je tokom svog života svakoga dana ulagao jedan sat u učenje. To je njegovo pravilo - svakog radnog dana po jedan sat provesti dobijajući nova saznanja, odnosno pet sati nedeljno.
To vreme je koristio na sledeći način:
Rano se budio kako bi čitao što više. Postavljao je ciljeve koji su uticali na njegov lični razvoj i pratio je rezultate. Stvorio je klub istomišljenika koji teže zanatu i trgovini i koji teže da, poboljšavajući sebe, poboljšaju zajednicu. Pretvarao je svoje ideje u eksperimente. Postavljao je sebi ujutru i uveče pitanja za razmišljanje i analitiku.
Iako mu je taj sat dnevno uskraćivan za rad i kratkoročnu produktivnost, na duge staze on je postajao sve bolji i shvatao je da ne postoji korisniji način da potroši svoje vreme nego da ulaže u sebe. On je živeo svoju ideju da su najpametniji i najuspešniji oni ljudi koji su spremni da budu učenici na duge staze. U prilog tome govori stara mudrost da se čovek uči dok je živ.
Mala promena na duge staze daje veliku promenu na bolje i zato je od izuzetnog značaja da svakodnevno ulažete u sebe. U svakom danu pronađite trenutak samo za vas, u bilo kom smislu.
Iako su se vremena promenila osnova je ista. Ne mora svakoga dana to biti ista rutina. Jedan dan možete da trenirate, drugi dan da se bavite pisanjem, da čitate, zatim da sedite i opuštate nervni sistem u potpunoj tišini. Radite sve ono što vas odvaja od mašine i toga da postanete rutinski radnik.
(Inc)
