Ona je na Kopaonik biznis forumu rekla se u poslednje dve godine sprovodi restrukturiranje EPS-a i da je samo u 2016. smanjeno oko 2.000 radnika, od čega je 500 otišlo u penziju, a ostali su dobili stimulativne otpremnine.
"Taj proces će biti nastavljen i u naredne tri godine će otići još oko 3.600 zaposlenih", rekla je Pavlović na panelu EPS-ov sat: restrukturiranje, investicije i inkluzivni razvoj, kome su prisustvovali predstavnici MMF-a, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ona je dodala da će i ove godine biti dva ciklusa stimulativnih optemnina za deo radnika.Prema njenim rečima, od decembra 2014. do kraja 2019. će ukupno iz EPS-a otići 6.200 ljudi, što je za 20 odsto više od onoga što je dogvoreno sa MMF-om i Svetskom bankom.
Na pitanje o zaduženosti EPS-a, Pavlović je rekla da je 31. decembra 2016. dug iznosio 126 milijardi dinara, ali da je rečo obavezama iz kredita.Kada se izanalizira taj dug vidi se da se ne radi o preduzeću koje je prezaduženo pošto je ''racio duga 1,4'', istakla je Pavlović.
Ona je naglasila da je EPS sa oko 30.000 zaposlenih najveća energetska kompanija na Balkanu i da je na putu profitabilnosti i to pokazuju rezultati iz 2016. ali i 2015. godine.Pavlović je objasnila da su povećanje efikasnosti i bolja organizacija doveli do ušteda u 2016. godini.
Uz centralizaciju nabavki, troškovi materijala smanjeni su za 1,1 milijardu dinara, troškovi goriva za 1,2 milijarde dinara, a troškovi održavanja za 7,7 milijardi dinara u odnosu na planirane.Za 1,5 milijardi dinara manji su troškovi reprezentacije, zakupnina, osiguranja, PTT troškovi...Pavlović je istakla da je EPS u 2016. uplatio 87,4 milijarde dinara u budžet, što je za 34 odsto više nego u 2015. Ta uplata EPS-a čini 8,5 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.
Ona je najavila da je u planu EPS-a da ove godine uvede i elektronske javne nabavke.Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović je rekla da je EPS sada u daleko boljoj finansijskoj i investiconoj situaciji, kao i da to preduzeće sada mnogo efikasnije posluje.
Filipović je rekla da EPS sada mnogo bolje ispunjava svoje obaveze prema EU i da ima bolji odnos prema dužnicima i oni prema EPS-u.
Direktor Sektora za strategiju EPS-a Aleksandar Jakovljević je rekao da je EPS u prethodnim godinama u tehničke programe investicija i održavanja uložio 4,3 milijarde evra, od čega u investicije 2,6 i u održavanje 1,7 milijardi dinara.Rezultat ovih ulaganja je povećanje snage u termoelektranama za 220 megavata, a u hidroelektranama za 140 megavata.
Jakovljević je naveo da dugoročni plan predviđa aktivnosti koje će ispuniti ekološke zahteve i obezbediti uslove za dalje nesmetano funkcionisanje osnovnih delatnosti u sistemu EPS-a, što podrazumeva investicije od oko 4,7 milijardi evra do 2025. godine.
Projekti obnovljivih izvora energije, unapredenja efikasnosti, zaštite životne sredine i projekti vezani za ublažavanje klimatskih promena predviđaju ulaganja veća od 2,3 milijarde evra do 2025. godine.Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Ðuričin je rekao da EPS već tri decenije u sličnoj situaciji da vodi socijalnu politiku države kroz cene elektricne energije i kroz prezaposlenost u EPS-u veću nego što je tehnološki potrebna.
Ðuričin je rekao da je na vlasniku, to jest vladi da vodi računa o EPS-u jer je energetika političko pitanje.Ako političari ne budu vodili računa o EPS mogu posledice da budu nesagledive, upozorio je Ðuričin.Predsednik Saveta Agencije za energetiku Ljuba Maćić je rekao da smo po pitanju energetike regulatorno sve uredili, dali treba još da radimo na implementaciji kako bi dostigli bolji deo zemalja EU.
