Sprema ti se hapšenje. Tim rečima stari prijatelj, etabliran u slovenačkoj poslovnoj zajednici i čest gost Beograda, upozorio je još sredinom prošle godine vlasnika MK grupe Miodraga Kostića da se može destii da ga Slovenci - uhapse.
Da se nije radilo samo o prijateljskom "dramljenju" bez osnova, Kostić se brzo uverio. Nekoliko puta na auto-putu su ga presretali pripadnici slovenačke bezbednosne službe i propitivali za razloge boravka u Sloveniji, piše Miša Brkić u svoj autorskom tekstu za Nedeljnik koji prenosimo u celosti.
Na moje pitanje "zašto bi Slovenci hapsili Kostića", prijatelj koji ga je upozorio rekao mi je da "oni ne vole tajkune". Na moje novo pitanje "kosu oni", dobio sam odgovor - "levi, crveni, komunisti".
"Oni su preživeli tranziciju, prepustili su Janši i Bavčaru da osamostale Sloveniju, onda su prvo poslali Janšu u zatvor a sada i Bavčara, reorganizovali su se na alternativnoj platformi i suštinski preuzeli vlast. Oni danas vladaju Slovenijom iz senke. To možda nije srećna opcija, ali ona je još gora", rekao mi je pomenuti čovek, koji je zadovoljio i moju dodatnu radoznalost: "Druga je crna opcija, Opus dei. Nemaš pojma koliko su oni opasni i jaki kod nas. Ali stari/novi komunisti su organizovaniji."
Pre nekoliko godina digla se kuka i motika protiv prodaje državnog udela u Merkatoru hrvatskom biznismenu Ivici Todoriću. Nekako u isto vreme združenom političko-medijskom akcijom spinovanja i provaljivanja poslovnih tajni prekinuta je namera japanske kompanije Panasonik da trgovanjem na Berzi proširi vlasništvo u Gorenju. nešto ranije s kiselim osmehom dočekana je prodaja posrnulog Fruktala srpskom biznismenu Slobodanu Radunu, a ne malo problema imao je i Veselin jevrosimović kada je svojevremeno kupovao slovenačku firmu Hermes softlab.
Najnoviji slučaj provlačenja kroz medijskog "toplog zeca" doživeli su Dragan Šolak, manjinski vlasnik srpske kompanije SBB, i većinski akcionar Junajted grupa (iza koje stoji američki fond KKR) u nameri da kupe Pro Plus, slovenačku televizijsku kompaniju u čijem su vlansištvu Pop TV i Kanal A. Šolaka inače pre pet godina nisu skidali slovenački mediji sa naslovnih strana "kao jednog od pet najbogatijih srpskih tajkuna" koj ije za 12 miliona evra od holdinga "Sava" kupio golf terene na Bledu i u Moravskim Toplicama.
Za aktuelnu vladu i pojedine ključne državne institucije (pre svega, regulatore) reklo bi se da ne deluju kao leglo protivnika stranih investitora. Primera radi, vladajuća partija SMC premijera Mira Cerara, smatra da prodaja državnih preduzeća ili preduzeća u vlasništvu paradržavnih institucija mora da se sprovede na zakonski nesporan način i u korist države i njenih građana. S druge strane slovenačka Levica ne krije animozitet prema investitorskoj ekspanziji iz Srbije s optužbama za "provincijalizaciju Slovenije."
Utisak je da animozitet prema stranom privatnom kapitalu dolazi iz mnogo ozbiljnijeg miljea, iz takozvane “duboke države" (paralelne države) čiji vladari suštinski upravljaju Slovenijom od njenog osnivanja. Nekadašnji predsednik nevladine organizacije Zbor za Repubіiku sociolog Peter Jambrek takvu državu formulisao је kao dobro koordinisanu. interno povezanu i kompatibilnu interesnu mrežu političara i privrednika. То је zapravo neformalna a sistemska hobotnica koja u čvгѕtом zagrlјајu drži slovenadču politiku i privredu. a čine je partijski i privredni “old boys” komunističke nomenklature iz vremena nekadašnje SFR Jugoslavije koje predvodi Milan Kučan i brižljivo regrutovani, našminkani japijevci leve orijentacije koji su s predumišljajem “pušteni" u institucije sistema i u njima opstaju bez obzira na to koja је politička opcija na vlasti.
To je ta takozvana tranziciona levica kојa је ldejni i praktični tvorac crvene hobotnice. Zadatak njenih članova je da upravljaju drіžavnim parama, da kontrolišu novčаne tokove u privredi, bankama i paradržavnim finansijskim institucijama i dozirano ih usmeravaju prema političkom tržištu kako bi očuvali predominantan politički uticaj interesne mreže na sva zbivanja u Sloveniji. Osmišljenu kampanju protiv tajkuna vode mlade snage te interesne mreže tranzicione levice. To su, uglavnom, orkestrirano hvaljeni menadžeri koji su celokupnu роslovnu karijeru izgradili radeći u kulisama paradržavnog ambijenta. Među njima posebno se ističu Borut Jamnik i Matej Narat.
Jamnik je moćan i uticajan - slika i prilika „young boys" tranzicionih komunista. Deo slovenačkih medija tvrdi da on nema ama baš nikakvog profesionalnog iskustva izvan javnog sektora, smatran је igračem s najvećim političko-ekonomskim uticajem i ključnim operativicem vlade u sprovođenju njenih mera.
Već 15 godina član je uprava mnogih državnih preduzeća i institucija. Svoju klijentelističku mrežu uticaja izgradio je na tri stuba slovenačke državne imovine: Каpitalska družba (KAD, Društvo za penzijsko i invalidsko Osiguranje, odnosno PIO fond), Telekom Slovenija i Slovenačko udruženje nadzornika. Jamnikova lična moć počinje da se gradi 2001. godine kad је postao pomoćnik Јоžе Leniča, predsednika Uprave KAD, i 2003-2005. kad је bio predsednik Uprave KAD.
Uprkos mladosti, kao direktor KAD-a upravljao је ogromnim kapitaiom i indirektno kontrolisao javne investicije u skoro stotinu firmi. Istovremeno je bio dan upravnih odbora u kompanijama Krka, Luka Koper. Nova ljubljanska banka, ITU i Lesnina.
U februaru 2005. godinе odlazi u Upravu kompanije za kockanje HIT. Ali već početkom mаја 2006. godine Probanka obaveštava jav nost da joj se, kao savetnik, pridružuje Borut Jamnik, “jedan od najperspektivnijih menadžera mlade generacije u Sloveniji", koji kasnije postaje član Upravnog odbora. Ali ne zadugo. U decembru 2008. godine vraća se u KAD na mesto predsednika Upravnog odbora. Istovremeno, kao član sedi u upravnim i nadzornim odborima kompanija Modre osiguranje, Telekom Slovenija (2013- 2017), Cinkarna Celje, Krka... Sve vreme poslovne karijere Jamnik izbegava neposrednu odgovornost га rukovođenje (time i za rezultate), a istovremeno usavršava sistem nadzora i usmeravanja uprava preduzeća i banaka.
Od 2008. godine predsednik је Asocijacije supervizora (nadzornika) Slovenije čiji rad finansijski podržabvaju je (uglavnom državne) kompanije „Sava", Petrol, Triglav osiguranje, Slovenački državni holding (SDH, raspo1aže sa 10 milijardi evra državne imovine), Kompanija za upravljanje potraživanjima banaka (DUTB), Merkator, Nova kreditna banka Maribor (NKBM), HSE (Elektroprivreda), Železnice Slovenije, DARS (putarski operater)... I slovenački ali i međunarodni posmatrač primetili su da se Asocijacija supervizora koristi kao politička regrutna komisija za nagrađivanje funkcijama u privredi. Zato је još 2005. godine OECD preporučio Sloveniji da utvrdi transparentnije procedure za imenovanje supervizora i da se oni biraju na tenderima a ne u kabinetima stranačkih lidera i premijera.
Gotovo kloniranu profesionalnu karijeru Boruta Jamnika ima i Matej Narat koga su slovenački mediji nazva1i „princem levice". I Narat se ceo radni vek „muva" oko državne imovine i u poslednjih 15-20 godina pripada privrednoj nomenklaturi čiji položaj ne zavisi od promena u političkoj vlasti.
Za njega nepogrešivo važi осеnа da je tipičan proizvod sistema, lokalni brend konverzije „old boys" u ,,young boys" i pajtaškog (burazerskog) kapitalizma. Igrao је važnu ulogu od 2002. do 2009. godine kao član Upravnog odbora Nove ljubljanske banke. Ne slučajno, njegov dolazak u najveću slovenačku banku najavljen је kao „smena generacija u srcu slovenačke ekonomske elite".
Та bombastična najava predstavlja jedan od ključnih momenata slovenačke tranziciје. Narat je pre toga radio kao menadžer trezora u Faktor banci, bio je direktor marketinške agencije Studio Marketing, a na prelazu vekova preselio se u SKB banku odakle je otišao u NLB. Početkom novog veka ambiciozno je ušao u nadzorne odbore kompanija Merkator, Maksima holding i Domino Helios, a kao član Upravnog odbora NLB postaje član nadzornih odbora LHB banke, Banke Domža1e, Banke Zasavje, NLB nekretnine. LB Leasing...
Ali 2009. godine degradiran je na mesto konsultanta u NLB. Već 2010. vraća se ,,u igru" kao kandidat zа predsednika Upravnog odbora Abanke. ali сеntralna Banka Slovenija odbija da mu izda licencu zbog brljotina napravljenih dok je bio jedan od najvažnijih članova Kreditnog odbora NLB-a koji je proćerdao milione evra kreditirajući posrnula preduzeća Merkur, Pivovarna Laško i Istrabenc. Posle njegovog odlaska iz NLB slovenački poreski obveznici morali su da dоkapitalizuju tu banku s 1,5 milijardi evra.
„Kandidat je direktno bio odgovoran za loše upravljanje kreditnim rizicima i povrede propisa u ovoj oblasti”, stoji u obrazloženju Banke Slovenije za neizbor Mateja Narata u Abanci. Iako je ostao bez dozvole, nije izašao iz igre - 2010. postao je predsednik Upravnog odbora državnog finansijskog holdinga „Sava". Slovenački mediji tvrde da je u periodu njegovog rada (2011-2015) holding napravіo više od 382 miliona evra gubitka. Narat i dalje sedi u holdingu „Sava", a1i kao savetnik. Naširoko obelodanjena strateška smena generacija “u srcu slovenačke poslovne elite” poklapa se (2002-2004. godina) sa osnivanjem nevladine, nepolitičke i neprofitne organizacije Udruženja mladih menadžera (YES, Young executives society) koji su u različitim oblastima ostvarili vidljiva dostignuća do 45 godina.
YES је svoju misiju definisao kao “razvoj nove generacije odgovгоrnih poslovnih ljudi", sa željom da izgradi most između stare generacije direktora i mladih menadžera. Kao razlog osnivanja navedeno je „razočaranje kadrovskom politikom u zemlji" (objašnjenje jednog od osnivača Vlade Jančića. Člana Uprave naftne kornpanije Petrol zaduženog za finansije). I zaista, YES je okupio elitu zlatne slovenačke menadžerske mladeži: generalni direktor Merkatora Žiga Debeljak, generalni direktor Petrola Marko Križanovski, direktor KAD Borut Jamnik, direktor Adrija ervejza Tadej Tufek, dlrektor Triglav osiguranja Andrej Kocić, član Upravnog odbora Triglava Matej Narat... Ključni projekat Udruženja је YES Junlor, obrпzovni program za mlade osobe sa visokim razvojnim poten cijalom za buduće lidere.
Za poznavaoce slovenačke politčke scene nije bilo dileme u osnivanje asocijacije YES umešali su prste bivšі komunistički političari i direktori, formalno okupljeni (s početka 2004. godine) oko nevladine organizacije Forum 21 čiji je tvorac i jedan od osnivača Mi1an Kučan, bivši lider slovenačkih komunista u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Slovenije. Ta simbioza nije ni skrivana od javnosti. Janezu Zemljariću, bivšem visokom zvaničniku komunističke nomenklature, godilo je da se .,ruku pod ruku" pojavi na jednom predizbornom skupu s Žigom Debeljakom, mladom menadžerskom zvezdom koja je već vodila Merkator. Među osnivačima Foruma su Zoran Janković, Bruno Korelić, Herman Kigelnik, Srečko Meh, Miloš Kovačić... Forumom su. Između ostalih. upravijali Slavko Pregl, Božo Kovač (bivši direktor Borbe), Jaro Berce. Miha Ribarič, Zvone Dragan (zamenik jugoslovenskog premijera 1982-1984), Saša Goldman...
Ubrzo је i slovenačkoj javnosti postala „opšte mesto" teza da je Forum 21 zapravo ekonomski outfіt slovenačke političke levice. Po osnivanju Foruma mediji su primetili da je sedam (od 30 direktora) iz Upravnog odbora Privredne komore Slovenije upisano u Forum 21: Zoran Jankovic (Merkator), Roman Glaser (Perutnina Ptuj), Romana Pajenk (Probanka), Bine Kordež (Мегkur) Tone Turnіek (Pivovarna Laško), Edvard Svetlik (Hidria) i Miloš Kovačić (Krka). Od privrednika. među članovima F21 su i osnivač Merkatora Miran Goslar, Janez Lotrič iz Petrola. Bruno Korelić iz Luke Koper, Herman Rigelnik iz Autokomerca, Janez Škrabec iz Rika, Črt Mesarić iz NKBM. Sandi Češko iz Studija Moderna, Stojan Petrič iz Kolektora...
U F21 bili su direktori slovenačkih preduzeća koja imaju najveći promet i prave najveći profit: Lotrič - Petrol, Janković- Merkator i Kordež - Merkur, kovačić Krka. Od pedeset najvećih preduzeća ро dobiti, u desetak firmi su članovi F21 bili ili direktori ili članovi upravnih nadzornih odhora. Članovi F21 kontrolisali su preko upravnog ili nadzornog odbora poslovanje Nove kreditne banke Maribor. Celjske banke i Koparske banke. Samo na osnovu ovih činjenica može se zaključiti kakav uticaj ima F21 na rad i poslovanje najvećih slovenačkih kompanija i banaka.
Nije nezanimljlv detalj da se osnivanje F21 podudara s ekonomskim procvatom Slovenije (2003-2005). Snaga Foruma naročito se uvećala (u to vreme sveopštim) trgovanjem državnim akcijama u slovenačkim preduzećima. А državne akcije bile su pohranjene u državnim fondovima KAD i SOD (Slovenska odškodninska družba, udnosno Fond za restituciju). Ko je u to vreme kontrolisao fondove KAD i SOD, imao је u rukama ogruman državni novac i mogućnost uticaја (kome pгodati državne akcije) na burazersku privatizaciju preduzeća i banaka. Podsećanja radi, Borut Jamnik je u to vreme predsednik Uprave KAD i član udruženja YES.
Da se uticaj slovenačke tranzicione levice i njene crvene hobotnice nije završio u prvoj deceniji novog veka роkazuje i slučaj iz 2015. godine kada su predlagani suvervizori za Slovenački državпi holding (SDH). instituciju u kojoj se ,vrti desetak milijardi evra državnog novca. Таdašnji ministar finansija Dušan Mramor detaljno је pred stavio proceduru za izbor kandidata, naglašavajući da je to „izbor koji obećava".
Međutim, Socijaldemokrati (SDS) Janeza Janše smatrali su daje selekcija kandidata obavljena pod uticajem dobro poznatog trougla: Udruženje YES, IEDC (Bledska poslovла škola, direktorka Danica Purg) i Forum 21. “То је karakterističan sistem rada Foruma 21, delovanje iz političke pozadine", ocenio је Jože Tanko iz SDS.
Ni tri godine kasnije ništa se nije promenilo. SDH je i dalje poligon na kome se bilduju mišići crvene hobotnice.
lako formalno samo s funkcijom “član Nadzornog odbora Krke" od 2017. Godine, Jamnik је i dalje veoma aktivan iza kulisa. Najnoviji primer je „afera Brodnjak" koju su lansirali mediji u kojima Jamnik јоš ima značajnu kontrolu. Naime, predsednik Uprave Nove ljubljanske banke Blaž Brodnjak žestoko је optužen da je zabio nož u leđa sopstvenoj državi, jer је propustio priliku da povodom aktuelnog slučaja Agrokor susednu Hrvatsku pritera uza zid zbog njenih ranijih tužbi protiv NLB-a.
Navodno је politički vrh u Ljubljanl odlučio da се spasavanje Agrokora (najvećeg vlasnika Merkatora) podići na međudržavni nivo kako bi Slovenija imala u rukama značajan adut da pritiska i ucenjuje Hrvatsku u rešavanju tužbi, odnosno presuda, sa kojlma Zagreb već nekoliko meseci „sedi na grbači" NLB-u.
Mediji optužuju Brodnjaka da je na brzinu sahranio planove slovenačke politike. A ,,polіtіka је bila da NLB, kao jedna od ključnih banaka-poverilaca Merkatora, na sugestiјu Ministarstva flnansija i Slovenačkog državnog holdinga (SDH) ne da saglasnost za promenu vlasništva Merkatora posle sloma Agrokora, dok se prethodno ne reši pitanje hrvatskih presuda za staru deviznu štednju u NLB--u. Time bi Merkator u formalno-pravnom smislu postao firma van sistema Agrokora.
Ispostavilo se, međutim, da je sugestija Ministarstva čista iz.mišljotina. Uprava NLB-a dala je saglasnost za promenu v1asništva Merkatora i time spreči da Merkator bude prepušten mešetaru iz “duboke države” koji bi kompaniju kao (ponovno) državno vlasništvo preprodao, ali u v1astitom aranzmanu.
Kurir.rs/Nedeljnik/Miša Brkić/Foto: Printscreen)
