Idući u korak s propisima Evropske unije o dobrobiti životinja, i u Srbiji će od 2019. godine biti uvedena etika u biznisu, što znači da više neće biti dozvoljeno gajenje i ubijanje životinja isključivo radi krzna i kože.
Pošto zečevi ne spadaju u krznašice, vlasnici farmi kunića ne treba da strepe jer se zabrana odnosi samo na farme životinja koje se gaje i ubijaju isključivo radi krzna i kože, a ne zbog mesa.
Kako za Kurir objašnjava Ivana Vazić iz Sektora za dobrobit životinja u Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, Zakon o dobrobiti životinja, koji zabranjuje držanje farmi životinja samo radi krzna i kože, donet je 2009, ali zabrana stupa na snagu od 1. januara 2019. - Zakon zabranjuje uzgajanje i ubijanje životinja koje se gaje samo radi krzna, a ne i životinja koje ubijate radi mesa. Kod nas se ta zabrana odnosi samo na uzgoj činčila, pošto se u Srbiji jedino one gaje samo radi krzna. Farmerima koji gaje činčile ostavljen je rok od 10 godina kako bi imali dovoljno vremena da se preorijentišu na drugi biznis. U Srbiji su postojale 32 farme činčila, ali je poslednjih godina ugašeno 18 - kaže Vazićeva i dodaje da je uvođenje ove zabrane u vezi s nacionalnim programom usklađivanja domaćeg zakonodavstva s regulativom EU. - Sve veći broj zemalja zabranjuje uzgoj činčila. U EU je zabranu uvelo više od 20 zemalja - kaže Vazićeva.
Maida Šabota iz udruženja za zaštitu životinja PETA i voditeljka kampanje za zemlje Balkana ističe da će Srbija uvođenjem zabrane farmi krzna biti svetionik za zemlje regiona u pogledu zaštite životinja. - Srbija se pridržava obećanja da će ozbiljno osigurati zaštitu životinja, ali verno sledi evropske trendove o dobrobiti životinja i ono najvažnije - vladavinu prava. Čak štaviše, ova zemlja se približava zemljama poput Holandije, Norveške i Češke, koje su poslednjih godina odlučile da zabrane farme krzna - ističe Šabota i dodaje da se nada da će zabrana farmi krzna biti u potpunosti primenjena i da će životinje imati svetliju budućnost.
Pobuna uzgajivača Protive se zabrani
Snježana Milosavljević, predsednica Udruženja za popularizaciju farmerskog gajenja činčila "Aguti" iz Valjeva, kaže da odgajivači činčila nisu odustali od borbe protiv zabrane gajenja krznašica: - Borićemo se da se zabrana odloži dok se Zakon o dobrobiti ne uskladi sa Zakonom o stočarstvu iz 2016, koji u 1. članu stav 2 kaže da su krznašice domaće gajene životinje. Takođe u članu 75. stav 1 kaže se da je krzno proizvod životinjskog porekla. Zašto Danci, Šveđani, Finci ili Mađari ne uvedu zabranu? Više od 50 odsto krzna u svetu se proizvodi u zemljama članicama EU. Zašto smo mi veći katolici od pape?!
Brojke 32 farme činčila postojale su u Srbiji 18 farmi činčila je ugašeno do sada 500 i više odgajivača činčila ima u Srbiji
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto: Shutter
