KAMEN SPOTICANJA: Privrednici traže manje takse, opštine ne pristaju na reformu

Donošenje novih i povećanje postojećih lokalnih taksi i komunalnih nameta, na čiji broj i visinu privrednici imaju najviše zamerki, proces je za čiju reformu većina lokalnih samouprava još nije spremna.

Dok privrednici insistiraju da ih konsultuju pri određivanju visine nameta na lokalnom nivou, većina opština taj posao vidi kao njihovo "zagarantovano pravo" i nemaju nameru da ga se odreknu.

Koliko je taj Gordijev čvor teško razrešiv, pokazalo je i istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji, koje je početkom 2018. sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prema kome je svega 39 odsto od 115 anketiranih lokalnih samouprava spremno da se konsultuje s privredom o planiranim iznosima taksa i naknada.

Pokazalo se i da opštine i te kako vole da zavuku privredi ruku u džep, jer je 60 odsto njih u poslednje tri godine povećavalo lokalne takse i namete, uprkos činjenici da 74 odsto njih smatra da je vođenje transparentne i podsticajne politike lokalnih taksi i nameta važan kriterijum za razvoj opštine kako bi bila na usluzi privredi.

Koliko su takse i naknade svima bitne, pokazuje i to što su one druga najzastupljenija tema na sastancima privrednih saveta, i to odmah posle gradskih, odnosno opštinskih mera podsticaja privredi, poljoprivredi i zapošljavanju.

Bez obzira na to što o lokalnim nametima privredni saveti često raspravljaju, bar u 49 odsto opština koje su ih formirale, sugestije ovih zajedničkih organa lokalne samouprave i privede spremno je da uvaži svega 58 odsto lokalnih samouprava, odnosno svega 32 opštine u Srbiji.

Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da ne samo što se ne radi ništa na smanjivanju taksi privredi već se njihov broj stalno povećava. - Prema podacima USAID, u Srbiji ima 510 registrovanih parafiskalnih taksi i nameta, kako lokalnih tako i državnih. Pre nekoliko godina imali smo 350 taksi, što znači da se njihov broj drastično povećao, umesto da se smanjuje. To je svojevrstan harač na privredu koji se ničim ne može opravdati i poslodavcu ne donosi nikakav boljitak, ili je on minoran. Lokalna samouprava, nažalost, ima to diskreciono pravo da sama izmišlja i određuje visinu takse onog trenutka kad krene da im se prazni budžet - kaže Drobnjaković.

On dodaje da bi ovaj problem mogao da se reši kada bi svaka opština imala svoj socijalno-ekonomski savet, na kome bi poslodavci, predstavnici zaposlenih i opština zajednički tražili rešenja za probleme koji sve njih tište.

Da se zamerke privrede na rad lokalne administracije najčešće odnose na efikasnost rada, ali i na visinu pojedinih taksi, potvrđuje i Jelena Mihajlović Tanasijević iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). - Privrednici često ne znaju šta je u nadležnosti lokalne samouprave i celu državu poistovećuju s njom. Jedinice lokalne samouprave imaju neke nadležnosti u lokalnom ekonomskom razvoju, ali su neke bitne odluke u rukama centralne vlasti. Uloga lokalnih samouprava je da pomogne privrednicima da posluju sa što manje birokratskih prepreka. Unapređenje administrativnih usluga, smanjivanje bespotrebnih birokratskih procedura, veća uključenost privrede u proces donošenja odluka, uvođenje inovativne prakse i bolje planiranje aktivnosti su na kojima SKGO radi sa svojim članicama kako bismo unapredili poslovno okruženje na lokalnom nivou - kaže Jelena Mihajlović Tanasijević.

Jedna od lokalnih samouprava koja je spremna da čuje glas privrede je Pančevo, a kako kaže gradonačelnik Saša Pavlov, sertifikat BFC SEE (Busness friendly certifikate Southeast Europe), koji Pančevo poseduje od 2015. godine, dokaz je da je to grad sa povoljnim poslovnim okruženjem. - Dijalog sa privrednicima je svakodnevan. Stalna komunikacija radi identifikacije problema s kojima se lokalni privrednici suočavaju ostvaruje se u radu Privrednog saveta, kao i radu Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj. Ovakvim sistematskim pristupom i radom pokušamo da u saradnji sa predstavnicima privrede poboljšamo ili izmenimo lokalne propise i urbanističke planove kako bismo olakšali i unapredili poslovanje tamo gde je to opravdano i moguće - kaže Pavlov.

On navodi i primere odluka koje su donete posle konsultacija s privrednicima. - Ove godine smo izmenili odluku o odnošenju smeća, i to je direktno bio uticaj rada Privrednog saveta. Kada smo donosili urbanistički plan za naselje Kudeljarac, imali smo sastanke s predstavnicima privrede, koji su dali sugestije, i sve su uvažene kako bismo iznedrili urbanistički plan po meri onih ljudi koji tamo posluju i rade. Takođe, privrednici Pančeva su učestvovali u izradi Strategije razvoja grada Pančeva i njihove sugestije su implementirane u krovni strateški plan grada - kaže Pavlov.

Brojke

39% opština konsultuje se sa privrednicima o planiranim iznosima taksi i naknada za narednu godinu

33% opština ne traži mišljenje privrede o visini taksi

28% lokalnih samouprava ne zna odgovor da li će tražiti mišljenje o visini lokalnih nameta

Ivana Bogosavljević Čikić

Takse su ključna stvar koja zanima privredu

Ivana Bogosavljević Čikić, projektni menadžer iz NALED, ističe da su, pored mera podsticaja privredi i zapošljavanju, lokalne takse i naknade ključna stvar za koju privrednici očekuju da se opštine konsultuju s njima. - Najbolji mehanizam da privrednici daju svoje sugestije o visini i povećanju postojećih ili uvođenju novih naknada je preko privrednih saveta. Opštine tvrde da one ne sprovode redovno anketiranje privrede jer često ne dobiju povratne informacije od privrednika. To svakako nije razlog da se anketiranje ne radi, jer je istraživanje pokazalo da one opštine koje se konsultuju s privredom na ovaj način preduzimaju i konkretne aktivnosti na osnovu nalaza ankete - ističe Bogosavljević Čikić.

Aleksandar Kemiveš

Opštine nemaju kapacitet za anketiranje privrede

Aleksandar Kemiveš, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), kaže da bi lokalne samouprave trebalo da se konsultuju s privrednicima o stvarima koje se njih tiču, ali smatra da one nemaju kapacitet da to rade putem anketa. - U praksi nije realno da lokalna samouprava intervjuiše privrednike po sektorima u svom kraju, da se bavi analizom njihovih uslova poslovanja i pravi specifičnosti u odnosu na grupacije. Lokalna samouprava nema taj kapacitet, ali Privredna komora Srbije ima zato što intenzivno sarađuje s njima. Nas kompanije izveštavaju šta su njihove potrebe i mi to dalje prosleđujemo ka lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou - tvrdi Kemiveš i dodaje da su takse problem kod određenih lokalnih samouprava koje su ih promenile i neprijatno iznenadile kompanije, ali da to nije slučaj u svim opštinama.

Činjenice - 54% tema na sednicama privrednih saveta odnosi se na takse i naknade - 47% tema privrednih saveta čine cene i kvalitet komunalnih usluga - 37% opština nema sistem za prijavu žalbi na pružanje komunalnih usluga koji radi 24 sata sedam dana u nedelji

(Kurir.rs / Slavica Tomčić)

Foto: Shutterstock