icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

TEK ĆE SE ČUTI ZA ĆILIME, PEGLANU KOBASICU I KAČKAVALJ: Privredni preporod Pirota je u punom zamahu, a najzaslužnije su reforme lokalne samouprave
Foto: Gradska uprava Pirot, Printscreen Youtube

PIROĆANCI REFORMAMA PREKO REDA U EVROPU

TEK ĆE SE ČUTI ZA ĆILIME, PEGLANU KOBASICU I KAČKAVALJ: Privredni preporod Pirota je u punom zamahu, a najzaslužnije su reforme lokalne samouprave

Biznis

"Što južnije to tužnije" - polako ali sigurno ova izreka gubi tlo kojem treba da zahvali za svoje postojanje.

Grad Pirot suvereno stoji na čelu reformi lokalne administracije koje su omogućile da ovaj region, smatran "crnom rupom Srbije", danas s više optimizma gleda u budućnost.

Piroćanci, koji su ne tako davno bili u nezavidnom ekonomskom položaju, danas s ponosom mogu da kažu kako je njihov grad među najboljim investicionim destinacijama, ne samo u Srbiji, nego i u celoj Jugoistočnoj Evropi.


Lokalna vlast, koja je oberučke prihvatila opširne reforme lokalne samouprave, uz svesrdnu pomoć Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) još od 2007. godine hrabro je ušla u borbu sa neefikasnom administracijom, prilagodila svoje postojanje savremenim evropskim standardima i na ovaj način širom otvorila vrata svima koji hoće da ulažu novac u region bogat dobrom radnom snagom, povoljnim geografskim položajem, a time i boljem standardu života svojih građana i ekonomskom preporodu grada i regiona.

 

Grad za primer

 

Zahvaljujući uspešnim reformama i rezultatima u privredi koji su usledili, Pirot je jedno od mesta u Srbiji na koje poznavaoci ekonomskih prilika prvo pokazuju prstom, kad ih upitaju kakav je uticaj reformi lokalne samouprave na privredni razvoj. Zbog svega toga, ovog puta, upravo nam je Pirot "grad primer" u pripremi terena i administracije za investicije. 

 

Kao što je očekivano, i Pirot je učestvovao u istraživanju o kapacitetu lokalnih samouprava za bavljenje lolalnim ekonomskim razvojem, koje je sproveo NALED početkom godine u 115 lokalnih samouprava, a koje je pokazalo da čak 84 odsto opština i gradova u Srbiji ima aktulenu strategiju lokalnog razvoja. 

 

foto: PrintScreen/NALED istraživanje

Iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Pirota kažu za Kurir da su se najvažnije promene u radu lokalne administracije dogodile stupanjem na snagu novog Zakona o upravnom postupku, pre više od godinu dana.
- Tada je uveden sistem elektronske razmene podataka (E-uprava i E-ZUP) što je omogućilo da veliki broj priloga umesto stranaka pribavljaju zaposleni u lokalnoj administraciji. Država je za sada omogućila razmenu podataka sa sedam institucija. To u velikoj meri smanjuje gužve na šalterima i skraćuje vreme realizacije poslova, što lokalnu administraciju čini efikasnijom. Više od godinu dana funkcioniše servis E-beba, što omogućava roditeljima da novorođenče prijave iz porodilišta, bez dolaska u gradsku upravu. Centralni registar matičnih knjiga zaživeo je u potpunosti, što znači da neko ko je rođen u Pirotu izvod iz knjige rođenih može da podigne u svom trenutnom mestu boravka. Brzo obezbeđivanje građevinske dozvole funkcioniše već nekoliko godina, a sada postoji i jedinstveni šalter informacija koji se nalazi u uslužnom centru, a dostupan je i invalidima - kažu iz Kancelarije za ekonomski razvoj Pirota.

Oni rade i na formiranju jedinstvenog upravnog mesta na kom će stranka sve poslove završavati na jednom mestu, što će veoma olakšati funkcionisanje poslovanja.

 

foto: Gradska uprava Pirot

Jedna od prednosti Pirota jeste i povoljan geografski položaj koji još više dobija na značaju završetkom Koridora 10. Aerodromi u Nišu i Sofiji su na sat vremena vožnje.
- Pirot ima opremljenu industrijsku zonu, a pogodnosti za nove investitore su izgradnja objekata oslobođena svih dažbina lokalne samouprave i eksploatacija objekata bez naknada Gradu u periodu od 10 godina. Veoma je značajno i postojanje Slobodne zone koja je među nekoliko najuspešnijih u svetu. Većina firmi u industrijskoj zoni posluje u režimu slobodnih zona, a Grad Pirot već priprema novu industrijsku zonu. Od vojske je kupljeno zemljište bivšeg poligona i strelišta koje je nadomak Koridora 10. Uskoro počinjemo sa uređenjem, tako da će biti prostora za sve investitore koje očekujemo - kažu iz Kancelarije.
Na pitanje koji su lokalni brendovi Pirota i da li su i oni investicioni potencijali, oni odgovaraju:
- Svakako, to su ćilim, kačkavalj, peglana kobasica, koji još nisu u dovoljnoj meri eksploatisani, a potražnja za njima je ogromna. Investitori žele i da na kvalitetan način provode svoje slobodno vreme, zato smo u prethodnoj deceniji mnogo radili na promeni vizuelnog identiteta Pirota. Otvorena su tri megamarketa, a do kraja godine očekuje se i četvrti. Uređeni su gradski trgovi i kej pored Nišave, park oko srednjevekovne tvrđave Momčilov grad, čije je obnavljanje u toku. Tu su i prateći sadržaji: zatvoreni bazen, adrenalin park i brojni manji objekti za raznovrsne sportske aktivnosti - navode iz Kancelarije.

 

Kao veoma važnu stavku za dobru i prijateljsku saradnju sa investitorima, može se istaći Privredni savet koji je u Pirotu, našem "gradu za primer", osnovan 2010. godine. Njegovi članovi su iz redova privrednika, republičkih institucija i lokalne samouprave, a uloga mu je da omogući privrednicima uvid u proces donošenja odluka kojima se menja privredni ambijent u gradu i da na njega direktno utiču kroz jasno definisan način saradnje sa organima vlasti.
- Privrednici mogu da utiču na uređenje prostora, planiranje kapitalnih investicija, da iniciraju izmene u obrazovanju i zapošljavanju. Mogu da prate i sprovođenje strateškog plana lokalne samouprave i predlažu izmene i dopune. Nedavno je u Pirotu osnovana Okružna privredna komora, prva takve vrste u Srbiji. Osnovalo ju je 136 pravnih subjekata sa teritorije Pirotskog okruga. Misija Komore je da unapredi regionalno ekonomsko okruženje i podrži lokalno poslovanje - s ponosom kažu naši sagovornici.
Iako deluje da sve fukcioniše idealno, moramo da postavimo pitanje: šta je to na šta potencijalni investitori imaju pritužbe, kada je reč o saradnji sa lokalnom samoupravom. Odgovor je vrlo neobičan za "jednu Srbiju".
- Možda je neskromno reći, ali potencijalni investitori do sada nisu imali pritužbe na saradnju sa lokalnom samoupravom. To naravno ne znači da mi nismo samokritični. Zato stalno radimo na tome da budemo još bolji - poručuju iz Kancelarije.


BFC sertifikat - dokaz da je Pirot na pravom putu


Među prvima u Srbiji, Pirot je u junu 2013. godine dobio regionalni sertifikat za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi, Business Friendly Certification South East Europe BFC SEE.
- To nas je obavezalo da usvojimo i primenjujemo najviše međunarodne standarde rada sa ciljem da lokalna administracija bude transparentna i što efikasnija. Timski rad lokalne administracije koordiniran kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, pristupačne baze podataka, efikasno dobijanje građevinske dozvole i drugo. Grad Pirot ispunio je 12 zadatih kriterijuma u procesu sertifikovanja opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, što je rezultiralo dobijanjem sertifikata, čime može da se pohvali mali broj lokalnih samouprava u Srbiji. To je doprinelo da investitori brže i lakše realizuju svoje poslovne ideje u Pirotu, što je naš grad svrstalo među najbolje investicione destinacije u Jugoistočnoj Evropi - kažu iz Kancelarije za ekonomski razvoj. Oni dodaju da je za njihov uspešan razvoj zaslužno i članstvo u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj NALED u kojoj je Pirot od 2007. godine.
- Članstvo je doprinelo boljoj saradnji javnog i privatnog sektora, stranih i domaćih privrednika, lokalnih i republičkih vlasti. Rezultat svega toga jeste unapređenje regionalnog razvoja i poboljšanje ekonomskih odnosa sa inostranstvom. NALED svojim članovima pomaže u stvaranju povoljnog privrednog ambijenta u cilju privlačenja investitora. Iz ovoga se vidi da smo članstvom u NALED-u više nego zadovoljni, a iskustva su pozitivna - navode oni.

 

foto: Printscreen Youtube

Građevinske dozvole - reforma decenije

 

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, dobro je upoznata radom lokalnih samouprava i rezultatima onih koje su sprovele reforme, ali i stanjem u celoj Srbiji, kad je reč o ovom procesu. Ona pojašnjava najnovije ekonomske i reformske trendove.

- U proteklom periodu usvojen je niz dobrih zakonskih rešenja, a istakla bih neke od onih kojima je NALED direktno doprineo: uvođenje poreskog oslobođenja početnika u poslovanju koje startuje od oktobra ove godine, početak reforme inspekcija i izrade softvera e-Inspektor koji će umrežiti sve inspekcije, uvođenje elektronskog plaćanja i promocija primene e-fakture, ukidanje obavezne primene pečata u poslovanju i izrada registra administrativnih procedura. Posebno bih istakla reformu izdavanja građevinskih dozvola, koju možemo nazvati i reformom decenije. Pohvalila bih i započetu reformu katastra koja će omogućiti da od 1. jula upis imovine u katastar bude brži i efikasniji jer će dosadašnjih šest šaltera zameniti jednošalterski sistem - kaže Jovanović.

 

Fer tretman

Ono što nije urađeno do sada, dodaje ona, a na šta NALED apeluje već godinama, jeste smanjenje opterećenja na rad, što bi drastično rasteretilo privredu, zatim reforma poreskog sistema i Poreske uprave, unapređenje fiskalizacije.
- Na mnogim frontovima radi se na rasterećnju privrede, ali ono na šta možemo da imamo zamerku jeste brzina reformi. Primera radi, o reformi parafiskala i donošenju zakona o naknadama, govorimo već pet godina. Formirano je nekoliko radnih grupa i nekoliko puta se počinjalo ispočetka, ali nadamo se da ćemo ove godine konačno dobiti taj zakon. Nažalost, nacrt trenutno ne ide u dobrom pravcu i predviđa čak uvođenje novih parafiskalnih nameta umesto ukidanja postojećih - kaže Jovanovićeva. Ona dodaje da reforma lokalne administracije pokazuje napredak, ali da bi u NALED-u voleli da je taj proces bude znatno brži. 
- Iza svake uspešne opštine stoji strateški i sistemski pristup stvaranju uslova za razvoj lokalne privrede i privlačenje investitora. Često se u fokus stavljaju uslovi koje daju lokalne samouprave, poput besplatnog ili jeftinog zemljišta, obezbeđivanja prostora za pogon ili subvencija po radnom mestu. Ono što mi želimo da istaknemo jeste to da je kvalitetnim investitorima važnije da u opštini imaju partnera s kojim će redovno komunicirati i uspešno rešavati prepreke na koje nailaze, da dobiju pouzdane komunalne usluge, brze procedure i precizne informacije i podatke. Takođe, investitorima je najvažnije da imaju fer tretman i da važe isti uslovi za sve, jer je to prvi zadatak lokalne samouprave i države u odnosu s privredom - da gradi fer konkurenciju i ravnopravne uslove za kompanije da se takmiče na tržištu - objašnjava naša sagovornica.

 

foto: PrintScreen/NALED istraživanje

NALED je 2007. u Srbiji razvio program koji sve ovo omogućava, a to je upravo onaj o kome smo pisali: BFC SEE sertifikacija opština po meri privrede. Uz podršku GIZ-a on je 2012. dobio regionalni format uključivanjem institucija Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i nešto kasnije Crne Gore u Regionalnu BFC SEE mrežu. Više od 3 miliona građana i 150.000 privrednih društava u sertifikovanim gradovima i opštinama danas koristi efikasne servise lokalne administracije.
- Samo u periodu od 2012. do 2015. lokalne samouprave sa sertifikatom privukle su milijardu evra investicija, tri puta više u odnosu na konkurenciju. Podrška države i privrede da se lokalne samouprave uključe u Program sertifikacije doprinela bi bržem procesu reforme lokalne administracije - kaže izvršna direktorka NALED-a. 
Na pitanje koji gradovi pokazuju najbolje rezultate, ona odgovara:
- Podaci govore da su to upravo lokalne samouprave koje su prošle NALED program sertifikacije opština i gradova o povoljnom poslovnom okruženju BFC SEE. Program daje opštinama i gradovima plan reformi i jasne smernice kako da kreiraju dobru poslovnu klimu i uvedu međunarodno priznate standarde efikasne i transparentne lokalne administracije. Programu je do sada pristupilo više od 90 lokalnih samouprava iz regiona, a njih 44 je dobilo sertifikat. Opštine i gradovi Srbije sa važećim sertifikatom su Leskovac, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Ruma, Šabac, Sombor i Stara Pazova. Prema istraživanju "tajnog kupca," uslovi za poslovanje u sertifikovanim opštinama su 76% bolji nego u ostalim lokalnim samoupravama - kaže Jovanovićeva i dodaje da NALED kontinuirano radi na jačanju kapaciteta gradova, opština i kreiranju mehanizama za unapređenje saradnje lokalnih samouprava sa privredom, kao i uvođenju najviših standarda u radu lokalne administracije. Dok Doing business lista Svetske banke služi kao alat nacionalnim vladama u jačanju konkurentnosti država na globalnoj investicionoj mapi, NALED-ov standard se pokazao kao jednako efikasan model za lokalni nivo vlasti. Sve sertifikovane opštine imaju funkcionalnu Kancelariju za ekonomski razvoj koja vodi brigu o razvoju privrede i realizaciji investicija, sa kadrovima koji su prošli odgovarajuće obuke i govore strane jezike. Ove sredine neguju stalni dijalog s privredom. 

 

Činjenice:
- Privredni savet ima manje od polovine lokalnih samouprava koje nisu sertifikovane
- BFC opštine po pravilu imaju efikasniju komunikaciju s građanima i privredom kroz razvijeni sistem za prijem žalbi i pružanje informacija, dok takav sistem ima tek oko 40% nesertifikovanih
- BFC opštine su u 2017. dobile četiri ili više pisama zainteresovanosti za investiranje, što je slučaj u tek trećini nesertifikovanih
- Analiza NALED-a na primeru vojvođanskih opština pokazala je i da su opštine sa BFC sertifikatom u proseku privukle sedam investicija, a one koje nisu prošle sertifikaciju tek 3,3

 

Bescarinski izvoz 

Još jedna opština koja prepoznaje važnost efikasnosti lokalne samouprave i koja permanentno radi na jačanju poslovne infrastrukture i rušenju administrativnih barijera kako bi se privukli investitori, jeste Gornji Milanovac.
Predsednik Skupštine opštine Gornji Milanovac Lazar Nikolić kaže za Kurir da je ova sredina prepoznatljiva po preduzetničkom duhu, obrazovanim i vrednim ljudima i još od davnih sedamdesetih godina nosi epitet „privrednog čuda". Takođe, on ističe da je privreda karakteristična po prerađivačkom sektoru, trgovinskim i uslužnim delatnostima, tako da se najveći broj preduzeća uspešno transformisao u procesu privatizacije.

- Svesni činjenice da je razvoj privrede osnov za razvoj zajednice u celini, lokalno rukovodstvo opštine Gornji Milanovac trudi se da ne bude samo servis građana, već i servis i podrška privredi. Svakodnevno i kontinuirano radi se na poboljšanju poslovne infrastrukture i otklanjanju svih administrativnih barijera u poslovanju. Zahvaljujući međunarodnim sporazumima koje Republika Srbija ima zaključene sa drugim zemljama, investitorima u Gornjem Milanovcu omogućen je bescarinski izvoz - kaže Nikolić.

 

foto: Opština Gornji Milanovac

On naglašava da Gornji Milanovac ima stabilan budžet iz koga se značajna sredstva kontinuirano izdvajaju za poboljšanje poslovne, ali i sveukupne infrastrukture opštine. Da poseduje dve potpuno opremljene i funkcionalne industrijske zone u kojima su smeštene neke od najvećih milanovačkih kompanija i da se, imajući u vidu da su kapaciteti tih industrijskih zona u potpunosti iskorišćeni, razmatra izgradnja nove industrijske zone koja će posedovati sve što je potrebno kako bi preduzeća i investitori imali odgovarajuće uslove za neometan rad i funkcionisanje.

- Razvijen privatni sektor kao osnov za razvoj partnerstva, konstantan suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju i lista Regionalne privredne komore iz Kraljeva na čijem vrhu se poslednjih godina nalaze milanovačka preduzeća, govore da je ambijent, uslovi kao i podrška lokalne samouprave u radu ovih preduzeća na najvišem mogućem nivou. Rukovodstvo opštine spremno je uvek za konstruktivne razgovore, saradnju i pomoć u svakom smislu parterima koji već posluju na teritoriji opštine, ali i svim novim investitorima - kaže Nikolić.


Gornji Milanovac ima veoma dobar geografski položaj. Kroz njega prolaze najvažniji putni pravci kao što je državni put prvog A reda - Ibarska magistrala i deonica Koridora 11. Udaljenost do Beogradskog aerodroma je 130 kilometara. Takođe, opština poseduje potpuno razvijenu gasovodnu, vodovodnu, kanalizacionu, elektro, telekomunikacionu i putnu mrežu. 

 

foto: Opština Gornji Milanovac

Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević kaže da je dobar poslovni ambijent veoma značajan i za mlade iz ovog mesta.
- Trudiću se da naša privreda bude među najboljima, da dođu nove investicije i poslovi, a s tim i nova zapošljavanja radnika. U budućnosti, Milanovac će biti još razvijenija sredina, sa mladima koji se vraćaju u našu opštinu, sa jačanjem postojeće privrede i velikim ulaganjima u otvaranju novih proizvodnih kapaciteta - ističe Kovačević.


Broj:
40% sertifikovanih opština i gradova je Financal Times uvrstio u listu najboljih investicionih destinacija u Evropi

 

 


Želimo sve više lokalnih samouprava
u programu sertifikacije

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kaže da im je cilj da se što veći broj lokalnih samouprava u Srbiji i regionu uključi u program sertifikacije i unapredi svoju administraciju i kapacitete i stvori povoljne uslove za poslovanje privrede.
- Usmereni smo na jačanje regionalne saradnje, usaglašavanje uslova poslovanja u regionu i želimo da delimo uspehe, izvozimo znanje, jačamo veze i integrišemo region. Zato pokrećemo inicijativu da Regionalna mreža za povoljno poslovno okruženje, koja sprovodi BFC SEE program, preraste u multilateralnu organizaciju, podržanu od vlada zemalja regiona, i da na taj način osiguramo institucionalnu podršku novom modelu rada na unapređenju konkurentnosti koji smo razvili. Uspeh nas je podstakao da identifikujemo druge potencijalne oblasti saradnje poput uvođenja e-katastra, na čemu već radimo, regulisanje statusa sezonskih radnika, razvoja sistema fiskalizacije i javnih nabavki, suzbijanja sive ekonomije, podsticanja preduzetništva i drugo - pojašnjava naša sagovornica.

Kurir.rs/Silvija Slamnig

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.