BEOGRAD - Vršioci dužnosti (v.d) na različitim funkcijama neće više moći beskonačno da se nalaze u tom statusu već će njihov mandat biti ograničen na najduže devet meseci, najavio je danas ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Ružić je na "Okruglom stolu o Nacrtima zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika", objasnio da na primer, stanje v.d. direktora neće više moći da bude produžavano u nedogled, već se ograničava na šest meseci (plus eventualno još tri meseca) a državni organ koji ga postavlja moraće u roku od 30 dana da raspiše konkurs za tu poziciju, nakon čega položaj ostaje upražnjen dok se ne popuni na konkursu.
"Ova novina može da izazove različite reakcije, ali mislim da je ovo upravo jedan od temeljnih mesta gde se vidi želja i volja da reformu sprovedemo na pravi način.
Svi znamo koliko imamo ljudi u v.d. stanju i kolika je motivisanost onih koji su u v.d. stanju da rade svoj posao, ako nisu sigurni da li će i kada na konkursu biti izabrani kako bi u punom kapacitetu obavljali svoj posao", napominje Ružić.
Govoreći o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima rekao je da su one naredna faza u reformi javno-službeničkog sistema i neophodne su, kaže, kako bi se izgradila efikasnija i stručna državna uprava.
U javnoj upravi po poslednjim podacima radi oko 470.000 zaposlenih na neodređeno, bez republičkih javnih preduzeća, i cela reforma se upravo odnosi na ovaj broj, dodaje ministar.
Nacrti dva zakona koji se odnose na 24.000 državnih službenika i za koje je ministartsvo raspisalo javnu raspravu, poslednji su u nizu koraka koje je potrebno preći da bi se do 1. januara 2019. godine počelo sa uspostavljanjem novog sistema.
"Kada je reč o utvrđivanju njihovih plata, naknada plata i troškova, kao i drugih primanja, ovim zakonom prevazilazimo dosadašnje izazove omogućavanjem nagrađivanja, primenom novog sistema vrednovanja radne uspešnosti", kaže Ružić.
Dodatno, navodi ministar, ovim zakonom se kroz mogućnost određivanja većeg početnog koeficijenta i kroz institut korektivnog koeficijenta, privlače i zadržavaju kvalitetni kadrovi, što je, kaže, u skladu sa preporukama Evropske komisije i SIGMA.
Cilj zakonskih izmena je, izmeđuostalog, kaže Ružić, unapređenje upravljanja ljudskim resursima u državnim organima, zapošljavanje u skladu sa znanjem i veštinama, uspostavljanje sistema vrednovanja i nagrađivanja u skladu sa zaslugama i zalaganjem na radnom mestu.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: AP/Ilustracija)
