DRANJE! BIĆEMO ŽELJNI PREBRANCA: Marža na pasulj do 375 odsto!

Proizvodnja pasulja u Srbiji lane je pala na svega 9.100 tona, što pokriva tek trećinu domaće potrošnje, koja se već deceniju kreće između 23.000 i 28.000 tona godišnje, što je oko tri do četiri kilograma po stanovniku.

Ostatak pasulja koji jedemo stiže iz inostranstva, najviše iz Kirgistana, Poljske i Bugarske, a analiza uvoznih i maloprodajnih cena otkriva da s maržom od neverovatnih 375 odsto trgovci na pasulju debelo zarađuju, dok je za potrošače ovo nekada sirotinjsko povrće postalo luksuz.

BROJKE 4 kilograma po stanovniku godišnja je potrošnja pasulja 28.000 tona pasulja godišnja je potrošnja u Srbiji 24 zemlje prodaju pasulj Srbiji

- Ukupno je od 2006. godine kupljeno pasulja u inostranstvu u vrednosti od 98,3 miliona evra. Pri uvozu 159.000 tona to daje prosečnu cenu od 617 evra po toni ili 62 evrocenta po kilogramu. Ova cena od oko 80 dinara po kilogramu, pri najnižoj prodajnoj od 250 do 300 dinara u prodavnicama, jasno ilustruje koliko je profitabilan uvoz, ali i koliko je niska proizvodna cena u Kirgistanu i u drugim zemljama - navodi Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar i urednik portala Makroekonomija.org.

Pozivajući se na podatke iz međunarodne baze o trgovini UNCTAD, Zdravković navodi da je od 2006. do 2018. proizvodnja pasulja ukupno iznosila 168.300 tona, izvoz je iznosio 3.500 tona, a uvezeno je 159.000 tona. - Udeo uvoznog pasulja u raspoloživoj količini povećan je sa 30,2 odsto u 2006. na 61,8 odsto u 2018. Ne treba sumnjati da će se udeo uvezenog dodatno uvećati - smatra Zdravković.

Pasulj se inače iz Srbije izvozi u BiH, Švedsku, Sloveniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, dok se uvozi iz 24 zemlje, a naviše iz Kirgistana, Poljske i Bugarske. Uvozimo pasulj i iz Amerike, i to po ceni sedam puta većoj od prosečne za ukupan uvoz. Najniža cena prilikom kupovine dobija se u Egiptu i Kanadi (464 evra po toni), pa u Kirgistanu (492 evra), onda sledi Argentina. Kina više nije cenovno konkurentna jer je premašila evro po kilogramu, dok se iz SAD uvozi po ceni od pet evra, a iz Holandije za 4,3 evra.

Zdravković ističe i da se slom u proizvodnji pasulja u Srbiji desio 1997, kada je ona smanjena sa 52.000 na 28.000 tona, i od tada se neprestano smanjuje.

KONKURENCIJA STRANCI NAS PREGAZILI

Agroekonomista Milan Prostran objašnjava da je domaća proizvodnja pasulja desetkovana zbog više faktora, među kojima su promena tehnologija proizvodnje (uzgoj kukuruza više ne trpi sadnju pasulja), ali i to što su gašenjem velikih potrošača, poput vojnih kasarni i fabričkih menzi, proizvođači izgubili dugoročne sigurne plasmane. - Najveći problem je verovatno liberalizacija tržišta i sporazumi o slobodnoj trgovini, te veliki proizvođači iz inostranstva kod nas plasiraju robu često i ispod proizvodne cene kako bi osvojili novo tržište - zaključuje Prostran.

(Kurir/Sanja Đorđević)