Jedan od najvažnijih događaja u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), u poslednjih nekoliko meseci, svakako je bila i konferencija „Investirajte u Vojvodinu“ (Invest in Vojvodina), u organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i kompanije „Color media communications“, a uz medijsku podršku magazina „Diplomacy&Commerce“, a u cilju predstavljanja investicionih potencijala AP Vojvodine, privrednih kretanja i razvoja ekonomije u AP Vojvodini i Republici Srbiji (RS), trgovinske i regionalne saradnje, primera dobre prakse, kao i načina za dalje unapređenje investicione klime u nastojanju privlačenja novih investitora, ali i širenja obima postojećih aktivnosti. Tom prilikom, predsednik PKV Boško Vučurević rekao je da je RS danas lider regiona u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), a Vojvodina, kako je istakao, svakako njen najsnažniji zamajac.
„To je rezultat konzistentne ekonomske politike Vlade RS i Pokrajinske vlade, kao i svih njenih institucija, ali i svih aktivnosti komorskog sistema RS na čelu sa Privrednom komorom Srbije i PKV, razvojnih agencija, trgovinskih predstavništava i ambasada u zemlji. Zato smo i odlučili da zajedno sa 'Kolor pres grupom' upriličimo jedan ovakav skup i na jednom mestu okupimo sve najznačajnije aktere,“, naglasio je Vučurević. Podsetio je da je spoljnotrgovinska razmena vojvođanske privrede za prvih sedam meseci tekuće godina iznosila 7,3 milijarde evra. Od toga je ostvaren ukupan izvoz u iznosu od skoro 3,5 milijarde evra, što je povećanje od devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine. „Napomenuću i da vojvođanski privrednici ostvaruju 35 odsto ukupnog izvoza RS. Između ostalog, to je svakako rezultat novih investicija i novih pogona, novih tržišta“, rekao je Vučurević.
U okviru konferencije, razgovaralo se i o cirkularnoj ekonomiji. Na panelu pod nazivom „Cirkularna ekonomija: održiva ekonomija u Republici Srbiji“, kojim je moderirao mr Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije PKV, istaknuto je da je krajnji cilj cirkularne ekonomije tranzicija privrede prema energetskoj i sirovinskoj efikasnosti uz pomoć inovacija u tehnologiji, organizaciji i načinu finansiranja preduzeća, kao i povećanom korišćenju obnovljivih resursa i prilagođavanju dizajna proizvoda.
Učesnici panela bili su naglasili da se polazne premise ovog koncepta u značajnoj meri razlikuju od široko prihvaćenog sistema linearne ekonomije i da će biti potrebno dosta vremena i odlučnosti da ovaj sistem postane preovlađujući na globalnom nivou.
Milan Veselinov, ekspert u ovoj oblasti i jedan je od predavača na Akademiji cirkularne ekonomije koja funkcioniše u okviru Privredne komore Srbije, sažeto je prestavio ideju Cirkularne ekonomije, koju je nekoliko dana ranije pokušao da približi učesnicima kroz Radionicu Cirkularne ekonomije održanoj u PKV. Cirkularna ekonomija predstavlja kontinuiran pozitivan razvojni ciklus koji ima za cilj da zadrži proizvode, komponente i materijale na najvišem nivou upotrebne vrednosti, kao i njihovu ponovnu upotrebu, čime se štede resursi i smanjuje nastajanje otpada.
Miroslav Filep naglasio je da se razvojem cirkularne ekonomije u ruralnim predelima može zaustaviti migracija mladih u gradove, čak i da se okrene u korist porasta broja stanovnika. Jedinstvena rešenja njegove kompanije, koja su počela da se razvijaju pre više od 10 godina, koriste, između ostalog, i resurse koji se ne mogu reciklirati i kao gotov proizvod dobija se materijal široke primene u građevinarstvu, poljoprivredi, opremanju spoljnih prostora i slično. Perspektivno se može očekivati širenje ovih metoda na druge zemlje putem prodaje licenca i na druge načine, a Filep čini maksimalne napore da se u našoj zemlji što više subjekata odluči za ovakva rešenja. Mnoštvo pozitivnih ekoloških, socijalnih i ekonomskih efekata mogu budu postignuti povećanim korišćenjem ovih proizvoda.
Zoran Pomoriški istakao je da je najvažnije predstaviti ideju cirkularne ekonomije kroz primer prakse uspešnih preduzeća u ovoj oblasti. Bioelektrana koju su instalirali u Botošu kod Zrenjanina koristi mnoštvo materijala koji se do sada bacao, deo goriva se nabavlja na tržištu koje se postepeno formiralo, a pozitivni efekti se ogledaju u „zelenoj“ električnoj i toplotnoj energiji, kao i u veoma korisnom organskom đubrivu koje može da unapredi kvalitet obradivog zemljišta. Pomoriški procenjuje da nema suštinskih prepreka da se ovaj koncept maksimalno proširi u celoj zemlji pošto je zakonska regulativa dobra, a tehnološka rešenja su proverena.
„Određeni problem može da predstavlja visok nivo potrebnih sredstava za investicije, ali ovo je, s druge strane, šansa za širok krug investitora da ulože svoja sredstva za ove namene“, rekao je Trpovski.
Procenjuje se da primena koncepta cirkularne ekonomije u Evropskoj uniji može da donese oko 650 milijardi evra benefita za kompanije, dva miliona novih radnih mesta, kao i otvaranje novih tržišta.
(Foto: Radivoj Hadžić)
