BEOGRAD - Čim slete u našu zemlju, goste iz inostranstva još na aerodromu upozna sa najlepšim licem Srbije.
Uz "pomaže Bog" i toplu dobrodošlicu, vodič Željko Petrović turiste dočekuje obučen u srpsku nošnju. Sprovodi ih kroz celu zemlju i upoznaje sa znamenitostima, među kojima su i stare srpske kafane - one u kojima se hrana krčka na smederevcu. Međutim, za pravu domaćinsku atmosferu vodi ih kod mame na ručak, objavio je RTS čiji deo razgovora sa Željkom objavljujemo.
NE PROPUSTITE
U opancima, sa rakijom u ruci, turistički vodič Željko Petrović priređuje toplu dobrodošlicu za one koji goste iz inostranstva, poslovne partnere, rođake iz dijaspore žele da dočekaju na tradicionalan srpski način. Uslugu je nazvao "Unajmi Srbina".
Goste dočekuje u opancima i sa rakijom u ruci - pravog srpskog domaćina sada možete i da unajmite
"Tu je veliki osmeh, tu je rakija, uz moje prijatelje vodiče možemo i da odsviramo malo harmonike, malo trube, neko narodno kolo", rekao je Željko za Internet portal RTS-a. Dolazni peron je, kako kaže, prvo mesto gde se gosti susretnu sa našom zemljom. Zato im gostoprimstvo treba ukazati čim slete.
"Prvi izlazak u našu sredinu je susret sa pravim Srbinom, u narodnoj nošnji, sa osmehom, raširenih ruku, sa rakijom u džepu. Ovde smo da oživimo tradiciju i da je prikažemo našim ljudima koji žive u inostranstvu ali i strancima, jer mnogi ljudi dolaze po prvi put u Evropu, neki iz dalekih zemalja - iz Južne Amerike, Australije, Afrike, daleke Azije, Amerike. Možda je Beograd baš prvi grad sa kojim imaju susret u Evropi i lepo je da se na taj način upoznaju sa evropskom kulturom, ali će se ovako prvo upoznati sa srpskom kulturom", objašnjava Željko.
Kako gosti reaguju kada te ugledaju tako obučenog?
- Reakcije su sjajne, ljudi mi se se osmehnu a i ne poznaju me, ne poznaju čoveka koji ih dočekuje. To je jedan plus za turističku ponudu naše zemlje, a i plus za mene kao domaćina.
Goste upoznaješ sa znamenitostima naše zemlje. Voliš da ih odvedeš i u stare srpske kafane, one u kojima se hrana krčka na smederevcu. Međutim, vodiš ih i kod mame na ručak. Zašto?
-Ja radim sa strancima koji dolaze iz tropskih krajeva, gde su non-stop pod klimom, naučili su da žive u većim ili manjim kućama ili stanovima, nemaju smederevac kao što ga mi i dalje držimo u kući i na njemu krčkamo. Volim da osete šta je to životni stil u našoj zemlji, a definitivno se taj životni stil i dalje povezuje sa starim vremenima. Zaista je lepo kada se otvori neka tegla domaće salate, krastavca, paradajza, kada se spremi nešto domaće što nema čak ni u restoranu u gradovima, tako da je to veliki doživljaj i nešto što pravi razliku u samoj turističkoj ponudi.
NE PROPUSTITE
Koliko su tradicionalna jela važna za promociju zemlje - mogu li sarme, prasetina i ajvar da namame strance?
- Mogu naravno, međutim onog momenta kada oni to probaju - e, tad smo ih kupili. Mi moramo da radimo na momentu da ih namamimo da dođu, jer ukus ne mogu da osete tamo, mi sarmu ne možemo baš lako poslati avionom, a čim slete možemo ih odvesti na neku domaću hranu.
Ja sam dovezao goste na aerodrom, posle sedam dana u Srbiji jedan od najvećih utisaka njima je hrana. Prvi dan su probali kuvanu rakiju, sedmi dan su takođe pili kuvanu rakiju, jer sad je zima. Tako da to nose kao jedan od najlepših utisaka. Naravno, bilo je tu i sve ono što ide - kajmak, pečenje, sarma, ajvar. Jednostavno, nema dobre destinacije sa lošom hranom. A mi smo i dobra destinacija i još imamo sjajnu hranu.
Kako turisti reaguju na ono što osete i vide u Srbiji, ima li razlike u odnosu na to iz koje zemlje dolaze?
- Generalno ima, ali mahom se ta razlika vidi u onome što gosti žele da osete. Na primer, primetio sam da zapadni svet, zapadna Evropa, SAD, Kanada, oni su više zainteresovani za gradske obilaske, za istoriju do tančina, i onu davnu i skorašnju, dok su gosti kojih je ove godine bilo najviše, a to su gosti sa Bliskog istoka, najviše zainteresovani za prirodne lepote. Tako da sam puno puta vodio na Đerdap, u Novi Sad, na Frušku goru, na Taru, Zlatibor, na Mokru Goru koja je najbolje turističko selo na svetu, tako da i to treba da iskoristimo.
Ima razlike, ali generalno se utisci svode na zadovoljstvo, na prijatnost, na zahvalnost i na onaj momenat kad na kraju kažu: "Uh, da mi je još jedno tri-četiri dana".
Već deset godina radiš kao turistički vodič. Turiste upoznaješ sa Beogradom, ali i delovima Srbije u koje mnogi od nas koji ovde živimo nismo zašli. Šta bi izdvojio kao bisere turističke ponude Srbije?
- Moram reći da je Srbija puna tih bisera. Ono što je definitivno nešto što ostavlja turiste bez daha je Uvac, pogled sa vidikovca, da li je to Ledeni, da li je to Molitva, svi vidikovci su sjajni.
Naravno, Beograd ostavlja ozbiljan utisak jer je to grad pun energije. Ovaj grad čak ni pandemija ne može da poremeti u tom smislu. I to je ono što ja pokušavam da održim na svojim turama, da se energija oseća između ljudi i da se oseti energija naše zemlje. Uz to, Golubačka tvrđava, koju posećuje oko 150.000 ljudi godišnje. Novi Sad će biti prestonica kulture Evrope sledeće godine, mi to moramo da iskoristimo. Imamo ozbiljne festivale... Generalno, imamo ozbiljan potencijal i u ravnici, i na planini, i pored vode, i u centru grada.
Osim lepih uspomena, za koje si svakako i ti zaslužan, šta je ono bez čega stranci ne odlaze iz Srbije?
- Moram reći da ne odlaze bez tegle ajvara, bez bar malog čokanjčića rakije, zavisi koliku su torbu poneli. Ukoliko neko ima veliku torbu, bude tu i dva-tri litra. Ne odlaze bez dobrih fotografija sa lepih destinacija, i ne odlaze sa mišlju da se neće vratiti.
Kurir.rs/RTS/Aleksandra Trajković
NE PROPUSTITE
