Podsetimo, ruski premijer Mihail Mišustin potpisao je pre nekoliko dana odluku kojom se kvote za izvoz mineralnih đubriva povećavaju za gotovo 700 hiljada tona. Potpredsednik Ruskog saveza za žitarice, Aleksandar Korbut, rekao je za Agroinvestor da će ove količine biti isporučene prijateljskim zemljama.
Rusija je najveći svetski dobavljač mineralnih đubriva. Krajem 2021. su izvezli oko 37 miliona tona, prema podacima Federalne carinske službe. U januaru 2022. đubriva su isporučena u 82 zemlje, a Brazil zauzima najveći udeo u isporuci - 23 odsto.
Jelica Putniković smatra da je Evropa više pogođena sankcijama od Rusije.
- Čini mi se da je Evropa više pogođena sankcijama, iako oni govore suprotno. Imamo poskupljenje gasa i uglja i činjenicu da su skladišta skoro prazna u Evropi. Ne moraju da se odreknu gasa, ali ako hoće mogu da se preorijentišu na druge vrste goriva, mogu nabavljati na svetskom tržišu energente koji stižu iz Katara na primer, ali na taj način ne mogu nadomestiti kapacitet. Nemačkoj na primer nema kako da se dopremi takav gas. Pre mesec i po dana su na skupu NATO da bi iz Španije i Franuske trebali da se izgrade gasovodi. Teško će moći da nadomeste - Jelica Putniković.
Na pitanje voditelja Gorana Anđelkovića i Olje Lazarević koliko Evropi stižu ozbiljne pretnje u sektoru poljoprivrede, prof. dr Dimitrijević kaže da ukoliko Evropa ne želi da gladuje da se navikava na racionisanje proizvodnje i potrošnje.
- Tekuća sezona će funkcionisati relativno normalno, ali ukoliko Ukrajina ove godine ne zaseje žitarice, bez sumnje će to Evropa osetiti. Negde sam našao podatak da gotovo 80% suncokretovog ulja daju Ukrajina i Rusija i negde između 40-60% pšenice. Čitava Afrika zavisi od pšenice iz Rusije. Veštačko đubrivo je takođe jako važna za poljoprivrednu proizvodnju, a Rusija i tu dominira. Sve zavisi od toga koliko će rat trajati, ukoliko se to završi ove godine može doći do normalizacije odnosa. Međutim, mislim da će sankcije trajati znatno duže od rata, što znači da će taj neprijateljski odnos Evrope i Rusije ostati. Evropa ukoliko ne želi da gladuje, mora da se navikava na neku vrstu racionisanja prozvodnje i potrošnje kao što je to bilo u nekim drugim vremenia, moraće da se navikavaju na takav režim života - prof. dr Bojan Dimitrijević
Kurir.rs/M.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
