Prosečna penzija do kraja godine biće 387 evra, a već u narednoj 2024, prema najavama predsednika Aleksandra Vučića, trebalo bi da bude između 424 i 434 evra, da bi već do kraja 2025. dostigla nivo od 450 evra u proseku.
Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu smatra da prognoze o povećanju proizilaze iz činjenice da je stanje javnih finansija i prihoda u ovom trenutku iznad plana i da ima dovoljno prostora za uvećanje primanja najstarijih.
- Dobra stvar je i poboljšanje situacije u energetskom sektoru i veći priliv novca zbog inflacije. To su razlozi zbog kojih se već sada razmišlja o ovom potezu - objašnjava Nikolić. - Prognoze mogu, ali ne moraju u potpunosti da se ostvare, a mislim da će na ovu meru svakako uticati i nastavak rata u Ukrajini.
Prema njegovom mišljenju treba imati u vidu da postoji aranžman Srbije sa MMF u kome su jasno definisani kriterijumi o udelu penzija u BDP. Potpuno je jasno utvrđeno da kako BDP raste toliko će biti i viša osnovica za uvećanje primanja najstarijih.
- Pritom ne sme da se pređe granica od devet odsto udela penzija u ukupnom bruto domaćem proizvodu. Jednostavno taj sistem ne sme da se naruši - tvrdi naš sagovornik.
Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera "Nezavisnost" kaže da je prerano govoriti u aprilu o onome što će biti sledeće godine, pogotovu ako znamo da sada prosečan penzioni ček iznosi 37.807 dinara, a do kraja godine bi trebalo da bude 387 evra, ili 44.460 dinara.
- Očekujemo da od 1. septembra najpre dođe do povećanja prema stopi rasta cena i BDP. Primanja najstarijih moraju da se usklađuju sa cenama na tržištu, a ne da je nedavna povećanja inflacija već pojela.
Naš sagovornik naglašava da će tražiti sastanak sa premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem kako bi razgovarali o nagomilanim problemima seniora:
- Prošle godine je formirana je radna grupa koja je trebalo time da se pozabavi, ali se ona od postavljenja novog ministra za rad nikada više nije sastala.
Da podsetimo, 2012. godine prosečna penzija prema zvaničnim podacima iznosila je 203 evra, da bi već 2014, posle smanjenja dela primanja najstarijih ide na 192,5 evra. Danas, posle povećanja 2022. doseže 323 evra. Pri tome, se tu računaju i socijalna davanja onima koji nisu uplaćivali doprinose u penzioni fond.
U 2020. seniorima je stiglo redovno povećanje od 5,4 odsto, u 2021. godini 5,9, da bi u 2022. taj procenat bio na nivou od 5,5 u januaru i devet odsto u novembru. Poslednji rast čekova bio je početkom 2023. za 12,1 odsto.pored toga bila su i jednokratna davanja od 4.000 dinara plus 5.000 dinara u 2020. godini, zatim naredne 5.900, kao i 20.000 u 2022. godini.
kurir.rs/ J. Ž. S.
NE PROPUSTITE
