BEOGRAD - Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio da će od početka naredne godine privreda uplaćivati poreze i doprinose na samo jedan račun, umesto sadašnjih 50, i da će to značajno doprineti njenom rasterećenju.Dinkić je, na današnjem skupu u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), naveo da od 1. oktobra ove godine kreće pilot projekat za jedan uplatni račun, a od 1. januara 2014. godine počeće puna primena tog propisa za sve.Kako je precizirao, u proseku firme sada poreze i doprinose uplaćuju na 50 računa, i podnose 20 izveštaja mesečno, što će od početka naredne godine biti zamenjeno jednim računom i jednim obrascem za izveštavanje.Dinkić je podsetio i da će od 1. jula sledeće godine biti uvedena obaveza elektronske prijave poreza za sve, čime će biti ukinuto pet miliona razlicitih obrazaca koji se sada koriste u komunikaciji privrede i Poreske uprave.Takođe, radiće se na poboljšanju komunikacije između poreskih inspektora i privrede, a zaposleni u Poreskoj upravi umesto na šalterima radiće u kontroli, što i jeste osnovna funkcija te institucije.On je najavio da će ove nedelje biti doneta odluka o osnivanju Kancelarije za brze odgovore, koja će pre svega biti usmerena na skraćivanje rokova za odobravanje građevinskih dozvola, kao i procedura vezane za katastar i zemljište.Prema njegovim rečima, sistemski napredak u toj oblasti može biti napravljen samo izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, čija izrada je u toku."Kao što znate, ja sam javno pozvao i NALED, USAID i druge da daju predlog takvog zakona i koliko sam obavešten on je u izradi, želimo da nam privreda da predlog Zakona o planiranju i izgradnji koji bi bio debirokratizovan i imao jednostavne procedure. Nadam se da bismo mogli da ga dobijemo u radnoj verziji do ovog leta, da bismo ga što pre usvajali", rekao je Dinkić.Kako je naveo, on u toj oblasti može da da samo političku podršku jer ona nije u njegovom resoru, a isto se odnosi i na Zakon o radu, koji će biti jedna od tema u majskim razgovorima srpskih vlasti sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao jedna od srednjoročnih strukturnih reformi radi veće fleksibilnosti na tržištu rada.
