BEOGRAD - Ko voli, nek izvoli.Ako tražite način kako da se obogatite, možda bi bilo dobro da u pomoć pozovete Gugl. Naime, grupa naučnika iz poslovne škole Vorik u Londonu predvođena Tobajasom Prajsom zaključila je u svojoj studiji da se praćenjem učestalosti pojavljivanja određenog pojma na Guglu mogu uspešno predviđati cene na berzi, te, koristeći to "znanje", dobro zaraditi.Oni su analizom podataka od 2004. do 2011. godine s Gugl trendsa, alata koji prati trendove pretraživanja na internetu, pratili koliko su ljudi pretraživali 98 ključnih pojmova među kojima su bili "metali", "berza", "finansije", "kuća", "nezaposlenost" i "zdravlje", kao i neke neutralne reči kao što su "prsten", "voz", "kuhinja" i "zabava".- Saznali smo da se promene u broju pretraga određenih termina na Guglu mogu primenjivati kao rano upozorenje o ozbiljnim kretanjima na tržištu - izjavio je Tobajas Prajs za britanski Telegraf i dodao da investitori traže više informacija pre zamiranja tržišta, dok gubitak interesovanja za finansijske teme znači ozbiljan rast na tržištu.Istraživači su zaključili da kad veliki broj ljudi u nedelju traži informacije o određenoj temi, to govori da su zabrinuti i da će verovatno prodavati deonice početkom trgovanja u ponedeljak.Konsultant za ulaganja Milan Kovačević smatra da se pomoću tih informacija može veoma unaprediti znanje o kupovini i prodaji akcija na berzi.- I taj faktor, uz još stotinak drugih, može biti značajan za trgovinu na berzi, jer je mišljenje prodavaca i kupaca važnije od samih činjenica. Ozbiljni investitori troše dosta novca na softvere pomoću kojih traže rešenja kako da se ponašaju na berzi - kaže Kovačević.
Uvećali profit za 36 odstoKoristeći "dug" kao ključnu reč koja je pokazala najveću nestabilnost tokom posmatranog perioda, istraživači su za sedam godina na virtuelnoj berzi povećali vrednost svog portfelja za 326 odsto.Oni su napravili virtuelni portfelj deonica na Dow Jones Industrial Average (DJIA), jednom od indeksa vrednosti deonica na američkoj berzi, pa su kupovali i prodavali deonice na osnovu broja pretraga određenih pojmova na Guglu koje su pratili nedeljama. Ako je količina pretraga jedne nedelje bila visoka u odnosu na prethodnu, virtualne deonice prodavali su po završnoj ceni sledećeg dana, a ponovo ih kupovali na kraju prvog dana trgovanja naredne nedelje. Ukoliko je broj pretraga bio nizak u odnosu na prethodnu nedelju, tada su istraživači "kupovali" deonice sledećeg dana.
