KOPAONIK - Privrednici u Srbiji su veoma zainteresovani za javno-privatno partnerstvo (JPP), ali država ne želi da preuzme odgovornost i donese odluku o tome šta hoće da ponudi, iako bi sve bolje funkcionisalo u privatnim rukama, izjavio je predsednik MK grupe Miodrag Kostić.
Kostić je sinoć, na Kopaonik biznis forumu na panelu o partnerstvu javnog i privatnog parterstva, rekao da bi, na primer, Železnice Srbije, RTB Bor, komunalna preduzeća, građevinsko i poljprivredno zemljište... mnogo bolje funkcionisali u privatnim rukama.
"U Srbiji nailazimo na jedan problem koji se zove - najbolje je ne donositi odluke", naveo je i poručio da političare treba pitati zašto nema više JPP modela u Srbiji. Na tom skupu je rečeno da je u Srbiji od donošenja Zakona o javno-privatnim partnerstvima 2011. godine sprovedeno svega pet projekata tim modelom, a više od 15 je odobreno.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević je istakao da su JPP modeli šansa za privlačenje investicija u Srbiju i istakao da je i Er Srbija osnovana javno-privatnim partnerstvom, što se pokazalo kao veoma uspešan model. On je dodao je vrsta javno-privatnog partnerstva i fabrika Fijata u Kragujevcu i predstojeći projekat Beograd na vodi. "Čestitam Er Srbiji što nam je ponovo podigla nacionalni ponos u visine", istakao je Spasojević.
Predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujuć je naglasio da je građevinarstvo veliki resurs za JPP modele i da bi država mogla da reši stambeno pitanje stanovništva realizujući takvu vrstu finansiranja gradnje stanova.Prema njegovim rečima, država bi davala zemljište i infrastrukturu dok bi, sa druge strane, kvalitetan investitor finansirao gradnju.
Kako je istakao, država mora kao svuda u razvijenom svetu da garantuje profit investitoru, a on zauzvrat da obezbedi jedan broj socijalnih stanova. "Ako nema profita - niko neće ulagati. Profit mora da bude zaštićen", poručio je Grujić.
Predsednik izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić je podsetio da su i koncesije oblik JPP, i da se putem tih modela obezbeđuje veća vrednost i smanjuje rizik ulaganja. Predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević je podsetio da je ta organizacija u saradnji sa američkim USAID-om na konkursu izabrala osam lokalnih samouopava čije će projekte JPP da podrže. "Između ostalog pružili smo im pomoć da naprave kompletnu dokumentaciju", rekao je Atanasijević.
Direktor Belmedika Jasmina Knežević dodala je da su banje u Sloveniji privatizovane i da građani mogu sa knjižicom da borave u njima. "To moze i kod nas, ali su naše banje u groznom stanju, dok Slovenačke izlgedaju svetski", rekla je ona, napominjući da zdravstevni turizam donosi veliki profit i da su mnoge zemlje procvetale zahvaljujući tome.
Povodom javno privatnog partnerstva u banjskom turizmu, Kostić je naveo primer Jošaničke banje za koju je pre nekoliko godina bio zainteresovan. Međutim, dodao je, opštinski čelnici su odmah počeli da smišljaju koliku bi cenu tražili i ništa se nije desilo do danas, osim što temelji koje je svojevremeno napravio Fond zdravstva propadaju i takvi u suštini ne vrede ni dinara.
