"Ubrzanje privrednog rasta je centralno pitanje ekonomske politike u Srbiji i treba da se podstiče na održivim osnovama", rekao je Arsić.
On je istakao da se u kratkom roku najveći doprinos ekonomskom rastu Srbije može obezbediti učvršćenjem makroekonomske stabilnosti, povećanjem javnih investicija, izgradnjom infrastrukture, oporavkom kreditne aktivnosti, okončanjem privatizacije bivših društvenih preduzeća i suštinskim restrukturiranjem javnih preduzeća.
"U srednjem roku rastu mogu doprineti dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije jer je Srbije u tome tek na pola puta, zatim poreska reforma kojom bi bili smanjeni porezi na rad a povećani nameti na potrošnju, veće učešće javnih investicija i rashoda za obrazovanje, smanjenje rashoda za zaposlene i subvencije, ali i sistemska politika umerene potcenjenost dinara", rekao je Arsić.
Arsić je rekao da je očekivanje premijera Aleksandra Vučića da stopa rasta u 2016. i 2017. dostigne dva do tri odsto, realno, da to jeste ubrzanje, ali da ipak nije dovoljno.
Kako je objasnio, Narodna banka Srbije trebalo bi da ubuduće sprečava jačanje dinara, a da dozvoli njegovo umereno slabljenje, realno od dva do tri odsto, što bi podsticalo izvoz.
"Ako se u narednom periodu nastavi sa deflacijom ili nultnom inflacijom neophodno je dodatno smanjenje restriktivnosti monetarne politike", kazao je Arsić i naveo da je dobra vest što su u trećem kvartalu ove godine krediti privredi u porastu, i to bez subvencija, za oko 140 miliona evra, što je najveći porast od trećeg kvartala 2013.godine.
Arsić je ocenio da su u 2015. godini ostvareni solidni makroekonomski rezultati, ali da je Srbija po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), fiskalnom i spoljnotrgovinskom deficitu i stopi nezaposlenosti medju najneuspešnijim zemljama u Evropi.
"Srbija će tek u narednoj godini dostići pretkrizni nivo BDP-a iz 2008. godine, od dva odsto, što je sporije nego u drugim zemljama centralno-istočne Evrope", upozorio je Arsić.
(Agencije)
