icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Žene agenti pozitivnih promena
Foto: Shutterstock

RODNA RAVNOPRAVNOST - Cilj broj 5 Agende Ujedinjenih nacija za Održivi razvoj do 2030.

Žene agenti pozitivnih promena

Održivi razvoj

Potencijal Iako glavni donosioci odluka u domaćinstvu koje su ključne za zaštitu životne sredine, kao i za dostizanje ciljeva održivog razvoja, žene ujedno plaćaju najvišu cenu posledica klimatskih promena

Ekstremne vremenske prilike, čiji smo u poslednje vreme sve češći svedoci, poput velikih požara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina, postale su jedna od glavnih medijskih tema i stavki na agendi političara širom sveta. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan upravo zbog klimatskih promena.


Klimatske promene tako dovode do nesigurnosti izvora prihoda/sredstava za život, ljudskih i materijalnih gubitaka, ograničenja prirodnih resursa, nedostatka vode i energije, oštećenja infrastrukture, promena u biodiverzitetu, posledica na ljudsko zdravlje, migracija, gubitka (obradivog) zemljišta, kao i kulturnog i prirodnog nasleđa.


Nejednake posledice


Iako klimatske promene utiču na sve podjednako, zbog različitih uloga u društvu žene i muškarci mogu različito da iskuse posledice klimatskih promena. Studija (Neumayer and Plümper), koja je obuhvatila prirodne katastrofe u 141 zemlji sveta, pokazala je da postoji direktna veza između smrtnosti kod žena i njihovog ekonomskog i socijalnog statusa, te da žene i deca imaju 14 puta veći rizik od smrti od muškaraca.


Natalija Ostojić, menadžerka za urodnjavanje politika u Agenciji Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women u Srbiji, kaže da se u vanrednim situacijama, kao što su bile poplave 2014. godine, najbolje vidi koliko su žene ugroženije i ranjivije od muškaraca.

- Žene su češće siromašne, češće žive u samačkim domaćinstvima, posebno stare žene ili same sa decom, ređe imaju kola, traktore, čamce, ušteđevinu; manje su sklone da samostalno, bez muškarca (supruga, oca, brata), donose odluke i ređe znaju da plivaju. Ovo se naravno ne odnosi na sve žene, ali rod utiče na mogućnosti i situacije koje nas čine ranjivim - kaže Ostojić.

 

foto: Medija Centar

U isto vreme, s obzirom na to da muškarci i žene još uvek tradicionalno imaju različite rodne uloge u društvu i porodici, poseduju različita znanja i iskustva, kao i prioritete kad je reč o zaštiti životne sredine koji predstavljaju potencijal i priliku za njihovo angažovanje na polju zaštite životne sredine.


Žene odlučuju


Žene i muškarci imaju različite odnose prema prirodnim resursima. Dok su žene najviše orijentisane ka stvaranju sigurne budućnosti i bezbednosti za svoje porodice, muškarci su generalno govoreći, orijentisani na kratkoročnu upotrebu resursa radi dobiti.


Takođe, žene svakodnevno češće donose različite bitne odluke koje utiču na izazove klimatskih promena. U odnosu na stepen razvijenosti zemlje u kojoj žive, odluke koje donose odnose se na sopstvena domaćinstva kao i na čitavu zajednicu, od čuvanja zemljišta do upravljanja prirodnim resursima, kao što su drvo za ogrev i voda, do odluke koji će se uređaji koji utiču na energetski efikasnosti kupiti, žena je ta koja odlučuje o izboru, korišćenju i odlaganju domaćih proizvoda, o nivou potrošnje u domaćinstvu kao i reciklaži. Žene su spremnije da nešto urade po pitanju održivosti: one recikliraju, uzgajaju i kupuju organsku hranu, koriste održiva sredstva transporta, pridaju značaj etičnosti proizvoda. Žene prve usvajaju nove poljoprivredne tehnike, prve reaguju u kriznim situacijama i bave se zelenom energijom, žene su agenti promena i moraju podjednako biti deo rešenja za održivu budućnost.


Žene u Srbiji


Prema istraživanju Centra za promociju održivog razvoja (CPOR), žene u Srbiji su veoma zainteresovane za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, čak 72 odsto anketiranih, dok je polovina žena istakla da je njihovo domaćinstvo već investiralo u poboljšanje energetske efikasnosti, a kao razlog navode uštedu novca i zaštitu životne sredine. Istraživanje je takođe pokazalo da je ženama u Srbiji izuzetno važno da im posao bude u skladu sa principima održivog razvoja te podržavaju državu u donošenju politika u oblasti energetike i klimatskih promena, koje promovišu održivi energetski razvoj baziran na primeni zelenih tehnologija.


Uloga žena u dostizanju ciljeva održivog razvoja i zaštite životne sredine je ključna, zato je izuzetno važno uključiti ih u procese donošenja odluka i kreiranja klimatskih i politika održivog razvoja, jer mogu biti i jesu pokretači pozitivnih promena.

 

foto: Shutterstock

Ogroman potencijal


S obzirom na to da žene čine polovinu globalnog stanovništva, one predstavljaju ogroman potencijal za razvoj demokratskog i održivog društva. Prepoznajući značaj rodne ravnopravnosti i jednakog učešća žena u kreiranju javnih politika, Ujedinjene nacije (UN) rodnu ravnopravnost svrstale su u cilj 5 Agende održivog razvoja do 2030.


Milana Rikanović, šefica UN Women u Srbiji, kaže da iskustva rada Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija na ovom polju širom sveta pokazuju da je uloga žena značajna za prilagođavanje klimatskim promenama.

- Prilikom prilagođavanja na klimatske promene, važno je da žene, kao i muškarci, budu pripremljene i informisane o posledicama klimatskih promena, kao i da mere prilagođavanja uključe interese, potrebe i kapacitete i žena i muškaraca - kaže Rikanovićeva.


To bi značilo da se prilikom izrade programa obuka za poljoprivrednike o uticaju klimatskih promena na vrste kultura koje se uzgajaju potrebno uključiti i žene kako bi i one dobile potrebne informacije i znanja. Takođe, žene u Srbiji manje od muškaraca voze kola i poseduju automobile i samim tim više zavise od javnog prevoza, te bi rodni aspekti politika relevantnih za klimatske promene bili da se više ulaže u, na primer, pešačke i biciklističke staze.


Jača otpornost zajednice


S druge strane, uloga žena je značajna i za jačanje otpornosti zajednica na klimatske promene, uzimajući u obzir znanja i veštine koje žene poseduju, a koja su važne za oporavak.

- Svaki razvoj u skladu sa principima zaštite životne sredine, ukoliko ne uključi žene i ranjive grupe, dovešće do produbljivanja postojećih neravnopravnosti - naglasila je Rikanovićeva.


Države potpisnice Okvirne UN konvencije o klimatskim promenama (UNFCCC) složile su se o neophodnosti integrisanja rodne perspektive u sve mere i aktivnosti na konferenciji o klimatskim promenama u Marakešu 2016. godine (COP 22). Godinu dana kasnije, na konferenciji o klimatskim promenama u Bonu (COP 23), usvojen je i Akcioni plan za rodnu ravnopravnost u akcijama u oblasti klimatskih promena.


U Srbiji se ovom temom bavi UN Women u Srbiji zajedno sa partnerima u Vladi Srbije i organizacijama civilnog društva sa zajedničkim ciljem da se uvede rodna perspektiva u odgovore države na posledice klimatskih promena.

 

Ujedinjene nacije u Srbiji

RODNA PERSPEKTIVA U BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

 

foto: Promo


Od novembra 2017. godine, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena - UN Women Srbija, a u saradnji sa UNDP, kroz projekat finansiranog od Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), podržava rad Ministarstva zaštite životne sredine u oblasti uključivanje rodne perspektive u borbu protiv klimatskih promena. UN Women je organizovao niz edukativnih lokalnih događaja širom Srbije, sa ciljem podrške razvijanju rodno senzitivnih kriterijuma unutar poziva za podnošenje predloga projekata u oblastima otvorenih podataka i inovativnih rešenja. Ovi pozivi su deo projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji su zajedno objavili Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije. UN Women će nastaviti da podržava Ministarstvo zaštite životne sredine putem daljeg jačanja kapaciteta OCD, lokalnih samouprava, javnih institucija, ali i samog Ministarstva i drugih zainteresovanih strana o rodnoj dimenziji zaštite životne sredine i održivog razvoja uopšte.


Marina Radenković

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.