Najnovije vesti

KONFERENCIJA AMG Budućnost Srbije je u održivoj poljoprivredi
Foto: Nemanja Nikolić

KONFERENCIJA AMG BEZBEDNOST HRANE - BUDUĆNOST ZDRAVE SRBIJE

KONFERENCIJA AMG Budućnost Srbije je u održivoj poljoprivredi

Održivi razvoj


Srpska prehrambena industrija ne raste dovoljno brzo i ne pokazuje koliko realan potencijal ima, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

Na drugom panelu, pod nazivom „Uticaj novog zakona na dalji ekonomski razvoj zdrave Srbije“, učesnici su istakli da je neophodno ojačati institucionalne kapacitete za lakše i efikasnije kreiranje i sprovođenje zakona i podrške za razvoj održive poljoprivrede, zasnovane na modernim tehnologijama i inovativnim proizvodima.


Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović naveo je da srpska prehrambena industrija ne raste dovoljno brzo i ne pokazuje koliko realan potencijal ima.


Začarani krug


- Imamo jednu ograničavajuću stvar da mi izvozimo u zemlje u okruženju, ali opet imamo problem - granicu, a to je trošak, trošak znači skuplju robu, čim je roba skuplja, nisi konkurentniji i onda upadamo u začarani krug - objasnio je on.


Rekao je da postoje dva rešenja, otvaranje novih tržišta i razvijanje prehrambene industrije. Istakao je i da je Vlada donela posebnu uredbu za finansiranje prehrambene industrije:


- Ova uredba daje pravo minimalno 20 do 50 odsto povrata za onu prehrambenu industriju koja uvodi nove tehnologije. S novim tehnologijama posao se radi mnogo bolje i kvalitetnije. Uradićemo u narednih nekoliko godina obuku poljoprivrednika.


Redovna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Natalija Bogdanov i direktorka pri Naučnom institutu za prehrambene industrije dr Olivera Đuragić složile su se da je neophodno jačanje lanaca vrednosti uz povezivanje svih aktera - od nauke, preko primarne poljoprivrede, do plasmana finalnih proizvoda na domaćem i inostranim tržištima, te da je u ovom sektoru neophodna saradnja s naučnim institutima.


Potencijal nije iskorišćen


Miloš Milovanović, koordinator projekata FAO i EBRD u Srbiji, istakao je da je potencijal srpskog izvoza daleko veći nego što je to trenutno slučaj, kao i da nije iskorišćen na adekvatan način.


- Ono što je problem, ako posmatramo podatke od 2010. do 2018, srpski poljoprivredni potencijal stagnira, ne pravi iskorak, bar ne onim tempom koji je pravio od 2001. do 2010. Srbija nema šta da traži na svetskom tržištu kada je reč o kvantitetu. Budućnost Srbije je pre svega u kvalitetu onoga što se izvozi, a treba napomenuti da je izvoz Srbije u domenu poljoprivrede koncentrisan na tri tržišta - Rusija, EU, CEFTA - rekao je Milovanović i istakao da je potrebno da se izvoz diverzifikuje u pravcu novih tržišta i u pravcu novih proizvoda.

 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo
PRVI U SVETU NAPRAVILI HIBRID SUNCOKRETA

 

Rukovodilac odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Goran Bekavac podsetio je da je ovaj institut bio prva institucija u svetu koja je napravila hibrid suncokreta i uvela ga u proizvodnju:


- Svaki osmi hektar suncokreta u svetu zasejan hibridima kojima je barem jedna roditeljska komponenta iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

 

Emanuel Hider, FAO-EBDR
GEOGRAFSKO POREKLO IMA VAŽAN UTICAJ NA CENU

 

Proizvodnja hrane je proces i potrošači žele da znaju tačno šta imaju u svom tanjiru, rekao je na konferenciji Emanuel Hider, pomoćnik direktora u Programu saradnje FAO-EBRD pri UN

- To je 50 milijardi globalnog prometa. To je koncentrisano u Evropi, gde je koncept razvijen posebno u državi kakva je Francuska. Utvrdili smo da geografsko poreklo ima važan uticaj na cenu proizvoda.

 

foto: Nemanja Nikolić

On je naveo gde su perspektive i gde je pravac za Srbiju kada je u pitanju ova oblast.

 

Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije
S DEPONIJE NA PIJACU

 

Siniša Mitrović, savetnik predsednika za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, naveo je da upravljanje viškovima i otpadom mora biti prioritet.

- Gde završava otpad od hrane? Nemamo nacionalni centar za zbrinjavanje proizvoda sa isteklim rokom upotrebe - napominje on i dodaje:

- Tu je problem i klaničnog otpada. Nemamo proces pravilnog rukovanja organskim otpadom, kako se on selektuje, razdvaja, gde završi ambalaža od pesticida. Jedan od okidača poplava 2014. bio je generisanje ambalaže kućne hemije i pesticida. Uveren sam da ovaj novi zakon otvara i ta pitanja i pitanja koja su za nas vrlo važna.
Srbiji treba potpuno nov regulatorni okvir, koji će regulisati pitanje upravljanja biorazgradivim otpadom.

 

 


(Kurir.rs/Ekipa Kurira /Foto: Nemanja Nikolić)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...