Kako biste opisali lik Petrita Kocija, inspektora Interpola koji tumačite u “Besi”?
Petrit Koci je inspektor Interpola i glavni je čovek te organizacije za Zapadni Balkan. On je usamljenik, samuraj, čovek ostrvo, brilijantan detektiv. Ne pripada nikome i nikuda. Ima jasan motiv koji opsednuto sledi. Uzbudljiv za igranje u svoj svojoj svedenosti. Bilo mi je veliko zadovoljstvo dok sam ga pripremao i snimao.
U seriji glumite na 3 jezika, koliki je to bio izazov za vas? Koliko dugo ste se spremali za ulogu?
Iskreno, nije mi prvi put. Već sam dosta uloga igrao i na engleskom, italijanskom, čak sam imao priliku da igram i na albanskom. Moja prva profesionalna uloga bila je u filmu “Stršljen” i cela je bila na albanskom. A što se tiče same pripreme i učenja, pa…na samoj ulozi sam radio mesec dana pred snimanje, a toliko sam i učio replike na albanskom. Da se razumemo, ja albanski ne znam, već sam samo učio rečenice po zvučnosti.
“Besa” je serija rađena po lokalizovanom konceptu britanske drame, sa rediteljem koji takođe ima inostranu karijeru, da li je rad na seriji zbog toga bio drugačiji i na koji način?
Ovo je, verovatno, najambiciozniji projekat u kojem sam do sada učestvovao. 200 glumaca, preko 20 lokacija u prvoj epizodi, glumačka ekipa sa celog prostora bivše Jugoslavije, ali i iz drugih evropskih zemalja…stvarno impozantno. A sama tehnologija snimanja je manje više ista svuda na planeti. Bilo to Britanija, Srbija ili Indija.
Da li “Besa” unosi novinu na regionalnim TV ekranima i kakvu?
Besa je prvenstveno produkcijski iskorak, jer se od početka radi na tome da se ova serija prikazuje na mnogo većim tržištima nego što je to samo prostor bivše Jugoslavije. Takođe, nikako ne smemo preskočiti gosp. Tonija Džordana koji je kreator serije, zatim sve ljude (od reditelja, pisaca, glumaca…pa do ljudi iz raznoraznih sektora, rasvete, kamere, kostima i šminke, itd, koje nikako ne smemo zaboraviti, velika je to “vojska”) koji su od početka do kraja izgurali ovaj ogromni projekat.
“Besa” je u ovom trenutku najveći regionalni projekat, kako je bilo raditi sa kolegama sa celog Balkana?
Uzbudljivo, veselo, radno i nikad dosadno. Ali tako je uvek kada ste na setu sa dobrim glumcima i velikim profesionalcima. Ovo je kolektivna disciplina i bez timskog duha je gotovo nemoguće uraditi dobar posao.
Zanimljivo je da je ovo vaša prva filmska saradnja sa mnogim kolegama iz “Bese”, sa Rašom Bukvićem, potom Hanom Selimović koja vam je direktna partnerka, kao i Markom Janjićem, Mimom Karadžićem?
Da, to jeste zanimljivo, sa svima njima sam prvi put radio. Ali smo kroz probe, vrlo brzo, našli zajednički jezik. To su sad moji saborci i prijatelji. Hahahaha.
Hana i vi ste u seriji inspektorski par koji radi zajedno za Interpol i ona vam dosta pomaže u istrazi protiv kriminalnog klana Beriša. Posle dužeg vremena imamo jedan muško-ženski krimi par na TV ekranu, kako se vama to dopada i na koji slavni sličan TV par oni možda podsećaju?
Sećam se da smo još na prvoj probi sa rediteljem Dušanom Lazarevićem, Hana i ja se vrlo lako sporazumeli ko su Divna i Petrit i šta je to što je zanimljivo za igranje u njihovom odnosu i tada je Hana rekla da bi to trebalo najviše da liči na odnos Moldera i Skali iz Dosijea X, sa čime smo se Dušan i ja odmah složili. Tu se nismo zaustavili, nastavili smo da gradimo taj odnos do poslednjeg dana snimanja. Bilo je zadovoljstvo raditi sa nekim ko je posvećen poslu koliko i ja.
Za vas kažu da ste jako dobar karakterni glumac, čini se da je uloga Petrita upravo takva, on je usamljenik, ne trudi se da nekome pripada, da se ikome dopadne, da li je teško igrati takvog čoveka?
Teško je igrati loše napisane uloge, likove koji nemaju jasne ciljeve, motive. A Petrit je sjajno osmišljen lik i bilo mi je zadovoljstvo da ga igram. Mislim da je drugačiji od svih mojih prethodnih likova. Bar se nadam, hahahaha. Publika daje završnu reč.
Vaš lik se bori za pravdu, ali ga pokreće lična mržnja, da li čovek koga pokreće lična mržnja može da učini nešto dobro?
Možda u nekom trenutku ali svakako ne ako gledamo širu sliku. Ne mislim da se mržnjom može išta postići osim što će se mržnja umnožiti.
Poruka “Bese” je “šta si sve spreman da uradiš da bi zaštitio svoju porodicu”, da li ste radeći na ovom projektu sebi i sami postavili ovo pitanje?
Nadam se da nikada neću biti u situaciji da ću morati da donesem odluku kakvu mora da donese Uroš. A direktniji odgovor bi bio, na sve bih bio spreman.
Koliko je teško u današnje vreme uopšte održati porodicu?
S obzirom da vuk uveliko lupa na vrata i preti da će da sruši kucu, dosta teško, ali ne i nemoguće. Pokušavaju da nas ubede da smo nemoćni da ista promenimo, da uopšte i ne treba da se trudimo, da je to već izgubljena bitka, ali sve je to iluzija, njihove pretnje su samo lajanje u prazno i sve što treba je da se probudimo. Toliko je jednostavno.
Primetili smo da u poslednje vreme dobijate uloge za koje je bitno biti fizički spreman, koliko je to bitno za glumca?
Bitno je za svakog čoveka, a posebno ukoliko vam je telo u isto vreme i instrument. Trudim se da pre svega pazim na ishranu, u granicama normale, i vežbam što češće mogu. U poslednje vreme ne baš onoliko koliko bih voleo, ali se nadam da će se i to uskoro promeniti.
Glumite i u pozorištu, koje predstave preporučujete našim gledaocima?
Trenutno su aktuelne dve predstave, “Režim ljubavi” Tanje Šljivar, u režiji Bojana Đorđeva koju igramo u Ateljeu 212. I “Scene iz bračnog života” Ingmara Bergmana, u režiji Ane Tomović, beogradska premijera će biti 28. decembra u Muzeju jugoslovenske kinoteke, a prva repriza 29 - dođite.
Foto: Aleksandar Letić
