Br­a­vo za Ku­r­i­r­ov be­nd! PR­E­SS ATTACK pred­sta­vio Ku­rir na takmičenju amaterskih ko­m­pa­ni­j­skih bendova

Ku­ri­rov be­nd Pre­ss At­ta­ck, sa­sta­vljen od izu­ze­t­nih ko­le­ga i pro­fe­sio­na­la­ca, pr­vi put se pre­k­si­noć po­ja­vio pred pu­bli­kom na pred­sta­vlja­nju ama­te­r­skih ko­m­pa­ni­j­skih be­n­do­va, do­no­se­ći na bi­nu ene­r­gi­ju re­da­k­ci­je pre­to­če­nu u mo­ć­ni zvuk. Naš be­nd je na­pra­vio pra­vi ro­ke­r­ski ze­mljo­tres, po­tvr­đu­ju­ći da eki­pa Ku­ri­ra ima i medijski i mu­zi­č­ki ta­le­nat.

De­jan Dra­ku­lić, ured­nik u In­fo­r­ma­ti­v­noj re­da­k­ci­ji Ku­rir te­le­vi­zi­je, isti­če da je be­nd po­se­ban iza­zov.
- Ovaj be­nd je ne­ki no­vi iza­zov i za nje­ga mo­ra da se na­đe vre­me­na - ka­že De­jan, ko­ji se na­šao u ulo­zi vo­ka­la.

Profesionalci

U di­na­mi­č­nom ri­t­mu re­da­k­ci­je, gde se ve­sti sme­nju­ju br­zi­nom sve­tlos­ti, a ro­ko­vi ju­re je­dan za dru­gim, re­t­ko ko oče­ku­je da se iza mo­ni­to­ra, ka­me­ra i to­na­ca kri­je ne­što vi­še od pro­fe­sio­na­la­ca du­bo­ko po­sve­će­nih po­slu. Ipak, ova eki­pa je do­ka­za­la da krea­ti­v­nost ne po­zna­je gra­ni­ce - oni su po­djed­na­ko si­gu­r­ni bpred ka­me­rom, u mon­ta­ži ili na na­slov­noj stra­ni, kao i pred po­ja­ča­li­ma, bu­b­nje­vi­ma i re­fle­k­to­ri­ma.
Be­nd Pre­ss At­ta­ck ni­je na­stao iz do­sa­de, ni iz pu­ke že­lje da se „ne­što svi­ra“, već iz du­bo­ke po­tre­be da se ene­r­gi­ja sva­kod­ne­vi­ce pre­to­či u mu­zi­ku ko­ja pu­l­si­ra sna­gom, emo­ci­jom i iskre­nom ro­ke­r­skom stra­šću.

U re­da­k­ci­j­skom okru­že­nju, gde adre­na­lin di­k­ti­ra te­m­po, oni su pro­na­šli dru­gi ri­tam - ri­tam ko­ji uje­di­nju­je ko­le­ge, oslo­ba­đa mi­sli i pre­tva­ra stres u krea­ti­v­nu bu­ru. Nji­ho­va mu­zi­ka ni­je ho­bi, ne­go ven­til, au­ten­ti­čan izrazdo­kaz da pro­fe­sio­na­l­ci iz sve­ta me­di­ja ume­ju da di­šu pu­nim plu­ći­ma i van ra­d­nog vre­me­na. I da ta­mo, na bi­ni, pro­na­la­ze slo­bo­du ka­kvu sa­mo mu­zi­ka mo­že da pru­ži.

Pre­ss At­ta­ck či­ne lju­di ko­ji su u ne­kom de­lu ži­vo­ta bi­li, je­su i bi­će zau­vek ve­za­ni za in­stru­ment ili za glas ko­jim pe­va­ju. Lju­di ko­ji su svoj dar ču­va­li, ra­zvi­ja­li, mo­žda po­tis­ki­va­li zbog po­sla, ali ga ni­ka­da ni­su na­pu­sti­li. A on­da se po­ja­vio tre­nu­tak ko­ji je sve pro­me­nio - po­ziv za uče­šće na ta­k­mi­če­nju ko­m­pa­ni­j­skih be­n­do­va. Taj po­ziv bio je kao iskra na su­vom ba­ru­tu. Pro­bu­dio je sta­ru stra­st, ra­spla­m­sao no­vu ene­r­gi­ju i uje­di­nio tim ko­ji je, iz da­na u dan, do­ka­zi­vao da je Ku­rir mno­go vi­še od re­da­k­ci­je.

Sr­đan Mi­lo­va­no­vić, ured­nik emi­si­je „Pu­ls Sr­bi­je“ na Ku­rir te­le­vi­zi­ji, ka­že je da je be­nd ulo­žio dos­ta vre­me­na i po­ru­čio:

- Mu­zi­ka po­be­đu­je sve, ba­vi­te se mu­zi­kom po­sle po­sla, jer mu­zi­ka opu­šta, ve­ru­j­te mi.

Entuzijazam

Sa ogro­m­nom do­zom en­tu­zi­ja­z­ma, ti­m­skog du­ha i za­ra­zne pa­si­je pre­ma pop-rok zvu­ku, ovi lju­di upu­sti­li su se u avan­tu­ru ko­ja je pre­ra­sla u fe­no­me­na­lan pro­je­kat. Pro­be na­kon po­sla, ko­n­su­l­ta­ci­je iz­me­đu sni­ma­nja pri­lo­ga, do­go­vo­ri u pau­zi iz­me­đu sa­sta­na­ka - sve je to pos­ta­lo deo nji­ho­vog krea­ti­v­nog pro­ce­sa. A re­zu­l­tat? Be­nd ko­ji zvu­či kao da je za­jed­no mno­go du­že ne­go što za­pra­vo je­ste. Be­nd ko­ji ži­vi mu­zi­ku.

Po­se­b­na vred­nost be­n­da Pre­ss At­ta­ck le­ži u či­nje­ni­ci da svi čla­no­vi ra­de u Ku­ri­ru - u ra­zli­či­tim se­k­to­ri­ma, ali pod istim kro­vom i u istom du­hu ko­m­pa­ni­je ko­ja je na­vi­kla da po­me­ra gra­ni­ce. To što ih je po­sao spo­jio, a mu­zi­ka za­ce­men­ti­ra­la, či­ni ih au­ten­ti­č­nim pri­me­rom ka­ko jed­na ve­li­ka me­di­j­ska ku­ća mo­že da ne­gu­je i po­dr­ži ono na­j­bo­lje u lju­di­ma. Za­to u Ku­ri­ru ni­je izne­na­đe­nje što se s po­no­som pri­ča o nji­ma. Ni­je ma­la stvar ima­ti tim ko­ji je po­djed­na­ko do­bar u svom po­slu i u ne­če­mu što im go­ri u sr­cu. Pre­ss At­ta­ck je do­kaz da Ku­rir oku­plja ta­len­te, vi­zio­na­re, krea­ti­v­ce i lju­de spre­m­ne da iza­đu iz okvi­ra sva­kod­ne­vi­ce.

Za ko­m­pa­ni­ju i nji­ho­ve ko­le­ge, ovaj be­nd ni­je sa­mo mu­zi­č­ki pro­je­kat - to je si­m­bol za­jed­ni­štva, en­tu­zi­ja­z­ma, ene­r­gi­je i du­ha ko­ji Ku­rir sva­kod­ne­v­no uno­si u svoj rad. Pre­ss At­ta­ck po­ka­zu­je da je me­di­j­ska ku­ća ži­va, vi­bran­t­na, ra­zno­vr­sna. Da se iza ozbi­lj­nog po­sla kri­ju ka­ra­k­te­ri ko­ji ima­ju šta da ka­žu ne sa­mo re­či­ma i na­slo­vi­ma već i to­no­vi­ma, ri­fo­vi­ma i iskre­nim re­fre­ni­ma.

Jer kad se po­sve­će­nost po­slu, ta­le­nat i ti­m­ski duh spo­je u jed­no - na­sta­ne mu­zi­ka. A kad na­sta­ne mu­zi­ka, na­sta­ne Pre­ss At­ta­ck.

1. Ra­de Aj­du­ko­vić (bas gi­ta­ra), vi­deo-montažer na Ku­rir televiziji

l Po­čeo je da svi­ra sa 10 go­di­na. Mu­zi­ka mu je i da­nas bi­tan ele­ment ži­vo­ta. Svi­rao je u ra­znim gru­pa­ma, uvek je to bio ne­ki pra­vac na­stao iz ro­ke­n­ro­la. Ne­kad pri­mo­ran da me­nja ža­nr, kao npr. to­kom slu­že­nja vo­j­nog ro­ka, ali se uvek vra­ćao ko­re­ni­ma. Ve­ro­vat­no na­j­sta­ri­ji član be­n­da. Ti­m­ski igrač. Su­prug i otac ko­ji ni­ka­ko da odra­ste, zbog mu­zi­ke, na­rav­no.

2. Iva­na Ra­t­ko­vić (vo­kal), montažerka na Ku­rir televiziji

l S pre­po­zna­tlji­vom bo­jom al­ta, ovom be­n­du do­no­si ozbi­lj­nu ene­r­gi­ju ro­ke­n­ro­la. Na pot­pu­no svoj na­čin spa­ja ne­žnost dže­za i po­pa sa si­ro­vom sna­gom ro­ka, stva­ra­ju­ći na pro­ba­ma at­mo­s­fe­ru do­bre svi­r­ke. Osim što je ma­j­ka če­tvo­ro de­ce, Iva­na je i pra­va „be­nd ma­ma“ - ona ko­ja bri­ne da svi fu­n­k­cio­ni­šu, da su svi na­sme­ja­ni i ušti­ma­ni. Nje­na ene­r­gi­ja i to­pli­na jed­na­ko se ose­ća­ju i na pro­bi i na bi­ni. Vo­li do­bru mu­zi­ku, ni­je pre­te­ra­no ža­n­ro­v­ski ori­jen­ti­sa­na, ali bi mo­gla da ka­že da vo­li džez, pop i ro­ck.

3. De­jan Dra­ku­lić (vo­kal), ured­nik u informativi i vo­di­te­lj

l Mu­zi­kom se ba­vi od svo­je 19. go­di­ne. Za­vr­šio je osnov­nu mu­zi­č­ku ško­lu i svi­ra kla­vir. Lju­bi­te­lj je mu­zi­č­kih ta­k­mi­če­nja. Uče­stvo­vao je na tre­ćem Ra­di­j­skom fe­sti­va­lu 2006. i sti­gao do po­lu­fi­na­la u „Ja imam ta­le­nat“. Ot­pe­vao je špi­cu za po­r­tu­ga­l­sku se­ri­ju „Zau­vek tvoj“, ko­ja se emi­tu­je na Ku­rir te­le­vi­zi­ji. Neos­tva­re­na že­lja mu je al­bum vi­so­kog kva­li­te­ta. Na­j­zna­ča­j­ni­je ži­vo­t­ne ulo­ge - ulo­ga oca i ulo­ga su­pru­ga.

4. Slo­bo­dan An­đe­l­ko­vić (bu­ba­nj), sni­ma­te­lj na Ku­rir televiziji

l Za­ba­van, ži­vi ži­vot na svoj na­čin. Ro­di­te­lj dva de­ča­ka, ože­njen. Na­dreal­no op­či­njen lu­ci­d­nim zvu­ko­vi­ma bu­b­nja. Ene­r­gi­čan, stra­stven i emo­ti­van. Krea­ci­ja i ma­šta mu po­ma­žu da po­be­g­ne od sva­kod­ne­vi­ce. Slo­bo­du shva­ta kao izvor krea­ti­v­nos­ti i dos­ti­g­nu­ća ne­dos­ti­žnog. Uvek spre­man da po­me­ra gra­ni­ce!

5. Sr­đan Mi­lo­va­no­vić (ele­k­tri­č­na gi­ta­ra i bek vo­kal), ured­nik emisije „Pu­ls Sr­bi­je“ na Ku­rir televiziji

l Le­vo­ru­ki gi­ta­ri­sta ko­ji no­si ka­pi­te­n­sku tra­ku na pro­ba­ma Ku­ri­ro­vog be­n­da Pre­ss At­ta­ck. Van po­sla re­dov­no na­stu­pa sa svo­ja dva au­to­r­ska be­n­da (No­v­ski i UN­P­N­KD) i ni­je mu pred­sta­vlja­lo pro­blem da ule­ti i u ovaj tre­ći, ko­ji mu je po­se­b­no drag. S ko­le­ga­ma na po­slu ko­ri­sti sva­ki slo­bo­dan tre­nu­tak da „raz­gla­ba“ o mu­zi­ci.

6. Pre­drag Ga­jić (ele­k­tri­č­na gi­ta­ra), ured­nik sporta u pri­nt izda­nju Kurira

l Ne­ka­da­šnji ba­si­sta ni­je svi­rao s be­n­dom od pro­šlog ve­ka, a on­da se po­ja­vi­la ova šan­sa, ko­ju je obe­ru­č­ke pri­hva­tio. Po­što je pre ne­ko­li­ko go­di­na ku­pio ele­k­tri­č­nu gi­ta­ru da ne bi „ce­pao“ bas po ku­ći, sa­da su­pru­ga, će­r­ka i ko­m­ši­je „uži­va­ju“ u bla­go­de­ti­ma ko­je izla­ze iz po­ja­ča­la. U nji­ho­voj ku­ći sad se na­j­če­šće ču­je: „Uti­šaj!“ i „Za­tvo­ri vra­ta!“ Da ga ne­ko pi­ta šta bi bio u ne­kom dru­gom ži­vo­tu, bez di­le­me bi re­kao - Brus Spri­n­g­stin! Uži­va u pro­ce­su pri­pre­ma za ta­k­mi­če­nje.

Pe­sme ko­je su izveli
„Tai­n­ted Lo­ve“- So­ft sel
„Mor­nar“ - Ju grupa
„Shou­ld I stay or shou­ld I go“ - Kleš