Jedan Srbin za koga je nedavno preminuli glumac Šon Koneri bio najbolji tajni agent na svetu, odlučio je da u njegovu čast redizajnira najpoznatiji auto iz serijala filmova o Džems Bondu. To je „Aston Martin DB5“ koji je lično vozio najslavniji škotski glumac svih vremena.
Novinar i urednik, koji je preko dve i po decenije specijalizovan za automobilizam, i posebno automobilsku tehniku, Đorđe H. Stanić, idejni je tvorac redizajniranog automobila koji ima 7 točkova. Naravno, sedmi točak je u prtljažniku!
Radni naziv projekta je bio „Aston Martin SC 007“, gde oznaka SC predstavlja inicijale Šon Konerija a broj 007 broj točkova unikatnog automobila.
- Šon Koneri je zaslužio da mu se oda mnogo više počasti nego što se desilo od kada nas je napustio. Možda zbog Korona virusa nije dobio dovoljno pažnje u mejnstrim medijima pa me je to motivisalo da redizajniram, ali i totalno tehnički promenim najslavniji automobil koji je on vozio. Četvrt veka sam u auto-industriji i skoro svi četvorotočkaši su postali dosadna konfekcija bez obzira da li koštaju 20.000$ ili 500.000$, izuzev ručno rađenih kolekcionarskih primeraka!
Fotografije nam dočaravaju novu haubu i veoma dug prednji deo koji simbolišu moć i snagu ispod koje su dva para prednjih točkova. Koncept koji je davno primenjen u Formuli 1 i od koga se odustalo. Zašto ste se odlučili za verziju automobila sa 6 točkova gospodine Staniću?
- Zbog mnogo više prednosti nego mana koje ima. Odluka je bila laka jer smo savremenici najveće smene tehnologije pogona drumskih vozila ikada. Na scenu su stupili elektromotori. Njihova najveća prednost je ogromni obrtni moment koji ima potpuno ravnu krivu na svim obrtajima motora. Zbog tih performansi poslali su u istoriju menjače, diferencijale, centralne diferencijale i reduktore. Gomila komplikovane gvožđurije preskupe za konstruisanje, ispitivanje kvaliteta, kao i komplikovan proizvodni proces istih - završio je svoj životni vek. Kod elektro-vozila sada je fizički puno mesta ispod haube i poda automobila što omogućava desetine novih pristupa pri konstruisanju vozila. Najvažnija činjenica je da se značajno olakšava veoma precizna raspodela mase vozila, a za razilku od modela "covini C6W", koji snagu isporučuje samo na zadnje točkove, sada je lakše i mnogo jeftinije konstruisati prenos snage na svih šest točkova.
Čini nam se da mana ima dosta. Lošija aerodinamika kao posledica većih blatobrana, veći otpor kotrljanja točkova i samim tim veća potrošnja goriva (struje), komplikovanija i skuplja izrada i održavanje, više delova i u zbiru veća cena automobila. Zar ne?
- Potpuno ste u pravu. Ništa niste zaboravili od negativnih posledica ove konstrukcije. Stabilnost pri vožnji na pravcu je identična kao kod najboljih automobila današnjice. Svi znamo da su dve performanse najbitnije i gledamo ih decenijama na trkama Formule 1 ili u raznim drugim šampionatima. Kako što brže proći kroz različite krivine na različitom kvalitetu asfalta i kako ostvariti što veću zaustavnu silu, odnosno poboljšati kočni sistem vozila? Oba problema se drastično uvećavaju ako je kolovoz vlažan od kiše a pogotovo ako je prekriven snegom.
Bili smo svesni svih negativnih posledica nove konstrukcije, ali naš cilj je bio da konstruišemo auto koji će nabolje kočiti i koji će ostvarivati najveće G opterećenje u krivinama! Cilj nam bio da pasivnu i aktivnu bezbednost podignemo za klasu iznad svih drugih automobila. Svi u struci znamo da je u realnom životu najveći procenat tzv. čeonih sudara sa preklapanjem od 40 odsto. Prednji deo ovog „Aston Martina“ posvećenog legendi Šon Koneriju ima duplo dužu zonu „gužvanja“ karoserije. Baterije su smeštene između i iza drugog para prednjih točkova, pa smo dobili skoro metar praznog prostora za preusmeravanje sudarnih sila i njihovu apsorpciju! Plus smo dodali jedan i originalan začin, najveću po površini vazdušnu kočnicu i za to smo izmislili konstrukciju duplog zadnjeg stakla od kojih se jedno podiže kao na borbenim avionima (kod kojih je u upotrebi od karbonskih materijala).
Cilj nam je bio da povećamo poprečni presek vozila koji najviše utiče na čeoni otpor vazduhu. Ipak, po našem mišljenju najvažnija je konstrukcija sa prednja četiri točka koja drastično poboljšava kočenje na pravcu, kočenje u krivinama i stabilnost u krivinama. Uzmimo na primer kretanje na pravom delu puta prekrivenim slojem vode – prvi par točkova donekle čisti sloj vode i drugom paru točkova omogućuje bolje prijanjanje. Kada je u pitanju prolazak kroz krivinu imamo drugačiju situaciju. Ako je kod nekog modela marke „Lamborgini“ prednji par točkova veličine 19 inča a širina prenumatika 310 mm. Ukoliko uzdužno presečemo taj pneumatik dobićemo širinu od 160 mm, ali ćemo upotrebom četiri umesto dva točka duplirati broj kanala za izbacivanje vode! Što je veća brzina u krivini ma koliko nizak profil imali pneumatici dolazi do njihove deformacije usled centrifugalne sile i u jednom trenutku „zatvaranja“ odvodnih kanala – tada nastaje pojava akvaplaninga.
Nije nam baš najjasniji deo oko akvaplaninga. Možete li ga pojasniti?
- Naravno. Uvek se gleda kolika je površina kontakta pneumatika i asfalta kao i koliki je pritisak pneumatika na podlogu. Mi smo samo podelili pneumatik na dva dela i zadržali potpuno identičnu površinu kontakta i pritiska na podlogu. Dobili smo uže pneumatike za koje je poznato da postižu daleko bolje performanse na kolovozu prekrivenom vodom ili snegom. Takođe, ako se probuši jedan pneumatik ili što je veoma retko – eksplodira – novi sistem oslanjanja točkova u kombinaciji sa elektronski upravljanim amortizerima održaće auto na pravcu u oko 90 odsto slučajeva. Baš zbog te povećane stabilnosti nije potrebno koristiti ran-flet pneumatike koji značajno smanjuju udobnost vozila! Ono što mene najviše raduje omogućene su brojne kombinacije pneumatika sa različitom šarom gazne površine prvog i drugog para prednjih točkova, kao i različiti pritisci u njima i različito podešavanje sistema opruga – amortizer, što će otvoriti mesta za dalji napredak bezbednosti i performansi automobila. Takođe, može se kombinovati sa različitim hemijskim smešama guma pa napraviti kombinaciju sa „mekšim“ i npr. „srednje tvdim“ pneumaticima. Već osećam da se oživljavanju ovog koncepta raduju stručnjaci kompanije za proizvodnju guma, koja je nedavno nagrađena za hibridni pneumatik. U segmentu guma očekujem značajan napredak u narednih pet godina! Posebno naglašavam višestruke mogućnosti negativnog podešavanja nagiba četiri točka napred! Može biti razlika između prvog i drugog para prednjih točkova, ali mora biti mala, kako bi pozitivno uticala na povećanje stabilnosti u krivinama. Takođe, mogu se podesiti različiti rasponi točkova. To je srž ove konstrukcije. Ona pruža puno mogućnosti podešavanja, ali će biti uspešna samo ako se timski odradi – uključujući specijaliste za sistem oslanjanja točkova, proizvođače amortizera i pneumatika!
Gospodine Staniću u kom smeru će se razvijati automobili u narednih pet do deset godina?
- Mislim da su svima dosadila specijalna vozila koja su inferiorna u redovnom saobraćaju ali obaraju rekorde u ubrzanju ili maksimalnoj brzini. Kome treba auto koji može da postigne na pravcu 400 ili više km/h? Gde će ga voziti? Ni na ivičnjak je nemoguće ga popeti a da se ne slomi neki deo aerodinamičnih spojlera. Dobio sam primedbu koja je svrha automobila sa šest točkova? Već sam naglasio značajno povećanje pasivne i aktivne bezbednosti u odnosu na super ili hiper automobile sa četiri točka, a i vozilo koje ima veću zaustavnu moć je brže jer se kasnije može pritisnuti papučica kočnice tik pred samom krivinom. Plus je stabilnije u svim vrstama krivina, pa je i u tom segmentu brže u odnosu na postojeću konkurenciju.
Kome treba ovakav auto?
- Istoj klasi ljudi koja kupuje automobile od 700 do 2.000 konjskih snaga i kolekcionarima! Poslednju deceniju softveraši nameću trendove što je totalno pogrešno! Učili su da voze automobile za kompjuterima i nemaju ni približan osećaj kakav imamo mi koji smo testirali stotine vozila na različitim podlogama uključujući i piste Formule 1. Nekog značajnog napretka SUS motora i klasičnog pogona poslednjih šest godina nema, pa su primat preuzeli dizajneri, ali oni su ograničeni dimenzijama vozila i zahtevima direktora prodaje. Zato većina današnjih vozila liči kao da je išla kod istog hirurga koji im je ubrizgao samo različitu količinu hijaluronske kiseline na različitim mestima! Za kraj razgovora u kojem nisam otkrio neke veoma bitne inovacije, želeo bih da se proizvede 007 ovih modela u čast mog najomiljenijeg škotskog glumca, Šon Konerija. Najlogičinije bi bilo da se to uradi u fabrici „Aston Martin“ u Velikoj Britaniji.
(Kurir.rs / Mladen Radulović)
