Legenda auto-moto sporta Žan Tod danas slavi 77. rođendan.
Žan Tod je rođen 25. februara 1946. godine u Pjerforu u Francuskoj, kao sin lekara, poljskog Jevrejina, koji se sa 17 godina preselio u Francusku.
Žan se zainteresovao za reli još u školi i već tada nastupao i kao vozač i kao suvozač. Sa Žan-Pjer Nikolasom je uspešno startovao u timu Alpine-Reno pobedom na reliju Portugala 1971. godine. Zatim je promenio veliki broj vozača sa kojima se takmičio.
Među njima su najveća reli imena tog vremena Rauno Altonen, Aćim Varmbold, Ove Anderson i neprevaziđeni Hanu Mikola, sa kojim se nekoliko sezona takmičio u timovima Pežo i Ford. Vrhunac tog dela njegove karijere bio je vezan za mali Talbot tim. Konstantna posada Frekuelin-Tod, kao i ludo brzi ali i nepredvidivi Anri Toivonen, osvojili su konstruktorsku titulu 1981. godine na opšte iznenađenje.
Tod organizacione sposobnosti su prepoznate i krajem iste godine Žan Boilo, predsednik Pežoa, pozvao ga je da osnuje i vodi odeljenje za konkurenciju kompanije. Posle samo dve godine razvoja, predstavljen je fantastični i sveosvajajući model "pežo 205 T16", koji je zavladao stazama Grupe B, ne ostavljajući protivnicima ništa osim mrvica - 16 pobeda u 26 nastupa, vozačke i konstruktorske titule u dve sezone, 1985. i 1986. godine.
Nakon iznenadne zabrane Grupe B, Pežo se posvetio maratonskim afričkim relijima i "Pajks piku", gde je takođe trijumfovao, a sve to u sklopu priprema za napad na trku koja Francuzima još uvek znači više od bilo koje druge: Le Man. "Pežo 905" je tamo pobedio dva puta, a 1992. je osvojio i titulu konstruktora u trkama prototipova. Činilo se da je sledeći logičan potez Formula 1 - Tod se zalagao za ulazak francuske kompanije sa sopstvenim timom, ali je ona odustala.
Razočaran, Tod je prihvatio poziv Luke di Montecemola i prešao u Ferari sredinom 1993. godine. Todov način rešavanja stvari doprineo je zdravoj atmosferi u svakom timu za koji je radio. Ujutru bi se rukovao sa svakim radnikom ponaosob. Kad god je mogao da pomogne, rešavao je njihove lične probleme. Suprotno ustaljenim navikama, Tod je o ugovorima sa kompletnim štabom pregovarao već početkom leta, a ne na kraju sezone, doprinoseći miru i sigurnosti u timu. Ali nije prihvatao osrednjost – bilo da su to bili vozači koje je angažovao, ili odeća koju je nosio, prepoznavao je samo najbolje.
Ferari je početkom devedesetih bio u rasulu. Kakvu je promenu doneo Tod, možda je najbolje opisao Najdžel Stepni rečima da je upravo on dodelio ljudima radne zadatke, uveo red i disciplinu, i, što je najvažnije, svima ulio poverenje u sopstvene sposobnosti. Samopouzdanje se odmah osetilo i u periodu od 1994. do 1996. godine Ferari je ponovo počeo povremeno da pobeđuje, posebno u poslednjoj od tih sezona, kada se timu pridružio Mihael Šumaher.
Nakon toga, na temeljima koje je izgradio Tod, pre dolaska osovine Šumaher-Bron-Birn, usledila je era neverovatnog uspona i dominacije Ferarija, krunisana sa šest uzastopnih timskih i pet titula vozača koje je osvojio upravo Šumaher. Sve pod dirigentskom palicom ovog Francuza, čoveka-kompjutera sposobnog da u deliću sekunde preračuna u svojoj glavi niz brojeva koji su običnom čoveku nedokučivi.
Na čelo krovne sportske organizacije FIA došao je 2009. (pre njega je to bio Maks Mozli), kojom upravlja i danas, iako uz veoma glasne kritike, posebno onih koji nisu zadovoljni pravcem razvoja Formule 1.
(Kurir.rs/autoportal.hr)
NE PROPUSTITE
