Oštećenje na limu automobila u presedne svakom vlasniku, posebno ako je do tada bio u odličnoj kondiciji bez popravki.
Međutim, s obzirom na to da je danas teško uopšte doći na red za popravku kod limara, često odluka pada na radionicu koja može ranije da uzme automobil i popravi i prelakirati oštećenja.
Mnogi vozači koji automobil koriste za prevoz od tačke A do tačke B, koji su neupućeni u dobar limarski posao jer se nikad nisu susretali s popravkom, uvek su "lake žrtve" fušera. Dakako, još je veća prilika da će na takve naići želja za što većom uštedom.
Jeftina popravka brzo pokazuje svoje mane ako je posao loše i "usput odrađen". Onda ne preostaje ništa drugo osim voziti se u ruglu od automobila ili otići ponovo na popravku. Samo što će onda ceo posao koštati još više nego da je odmah odrađen kako treba.
Ako ne mislite loše lakiran automobil odmah da prodate i želite da nastavite da se u njemu vozite, tada imajte na umu da kvalitetno odrađeno lakiranje nema alternativu. Donosimo vam pregled pet loše odrađenih poslova kod lakiranja koji upućuju na fuš i na koje treba obratiti pažnju pri preuzimanju automobila.
Loše gitovanje
Udubljenja na limu treba uvek popraviti sa što manje materijala. No mnogi se toga ne drže jer je tako jednostavnije i onda se dešava da na limu bude gita čak u debljini prsta. Zato što je git mnogo drugačije konzistencije od lima i ima svoju masu pa, ako je na primer, popravka obavljena na vratima zbog udarca prilikom zatvaranja vrata odnosno zbog vibracija u vožnji, vrlo će se brzo pojaviti pukotine na laku na mestima gde je vršena popravka.
Narandžina kora
Prilikom lakiranja, lak se razliva, čime se dobija ravnomernost i jednaka debljina. Ako se lak predebelo nanese pojaviće se curenje i nanosi laka. No ako se lak nanese u pretankom sloju, ili pak viskozitet laka nije dobro pogođen, šprica se predaleko i sl. to će uzrokovati neravnu površinu koja se zove “narandžina kora” tj. lakom s vidljivim udubinama koje izgledaju vrlo ružno.
Nečistoće u laku
Profesionalni lakireri za lakiranje delova auta koriste specijalizovane komore u kojima je zahvaljujući finim filterima i posebnoj ventilaciji minimalna mogućnost za prljavštinu, prašinu i druge nečistoće u vazduhu. No ako se lakira neprofesionalno, na otvorenom i slično, onda se mnoge nečistoće zalepe na svež lak i kada se on osuši, ostanu trajno u njemu. Osim što takve mrvice i čestice u laku ružno izgledaju, čine površinu laka neravnom.
Lakiranje bez rastavljanja
Kada se posao obavlja na brzinu i jeftino, onda majstori često uopšte ne rastavljaju automobilske delove, već ga lakiraju bez skidanja gumenih i plastičnih delova poput zaptivača ili svetala premda to ne uzima puno vremena. Umesto skidanja oni ih jednostavno oblepe lepljivom trakom, ali to je polovično rešenje koje ostavlja vidljive crte na samim ivicama i veliku razliku u boji sa spoljne i unutrašnje strane. Osim toga, ako pritom nisu ni u potpunosti pokrili ostale delove, onda se na njima vidi izmaglica od bezbojnog laka, što čini površinu zadnjeg svetla mat umesto sjajnom.
Neizjednačivanje nijanse
Kada je reč o zahtevnim bojama, a to su u pravilu svi metalik i biserni lakovi, neizbežno je izednačavanje nijansi na različitim delovima, što se postiže postupkom tzv. “ušpricavanja”. Naime, nakon nekoliko godina upotrebe boja, automobil promeni svoju prvobitnu nijansu, pa se novolakirani delovi po boji razlikuju od starih. Upravo zato i oni se delimično i gradijentno lakiraju novim lakom, pa se ta razlika ne vidi.
(Kurir.rs/ Auto Klub)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
