Stefano Koleti: Volim ulične trke, ne bojim se brze vožnje među zidovima

Stefano Koleti odlazi na letnju trkačku pauzu kao vodeći u GP2 seriji, s pravom na nadu da u novembru može postati njen deveti šampion.

Ove godine pilot iz Monaka beleži rezultate kojima se u predsezoni malo ko nadao: trijumfovao je u Maleziji, Španiji i Monaku i još četiri puta peo se na podijum. U Mađarskoj je, međutim, ostao praznih šaka i njegova prednost u generalnom plasmanu spala je na šest poena. Kad motori ponovo zaurlaju u Spa Frankoršampu, svi će progoniti Koletija, a on će morati ponovo da pronađe formu koja ga je dovela na vrh.

U Formuli Reno 3.5 stizao si do podijuma, ali si ove godine u GP2 prosto eksplodirao. Koji je razlog?
- Zrelost i tim koji veoma dobro radi. Uvek sam govorio da ne morate ići u tim broj jedan da biste pobedili, već u onaj u kom se dobro osećate, koji vas razume i razume kako vozite. Vi i auto morate biti jedno, a inženjeri Rapaksa odmah su shvatili šta mi je potrebno da budem brz. Automobil savršeno odgovara mom stilu vožnje, radi sve što hoću i zato pobeđujem. Ekipa veruje u mene, to puno pomaže.

Rapaks je do GP2 titule doveo Pastora Maldonada. Ovaj tim je očigledno najbolja sredina za tebe?
- Da. Moje prethodne dve ekipe u GP2 nisu bile vrhunske, ali ni loše. Čim sam došao u Rapaks, osetio sam se kao kod kuće, a to je izuzetno važno za um vozača. Kad vozite a ne morate da mislite šta da radite da biste bili brzi, bićete brzi. Čim počnete da mislite, bićete spori.

Glavna tema ove sezone su gume. Kako se njima ovladava?
- Radni opseg guma je vrlo uzan, ako ih ne dovedete u taj opseg, možete odmah izgubiti sekund po krugu a da vam uopšte ne bude jasno zašto. Sve je u tome da naterate gume da rade kako treba. Ako ih preforsirate, ako ste preagresivni, uništićete ih i nećete završiti trku. Morate znati kada se može napadati, a kada ne. Sve je u glavi. Ove godine je to vrlo komplikovano, ali zasad izgleda da znamo šta radimo.

Kad kažeš „radni opseg“, misliš na...
- Sve. Kako guma radi, temperatura, pritisak, sve mora da bude savršeno. Ako jedno od toga nije, ceo auto više ne funkcioniše.

Voziš i strateški i napadački, prema situaciji. Jesi li to ovladao novim veštinama?
- U prošlosti nisam uvek imao najbolji auto, često sam startovao s mnogo nižih mesta, pa vrlo dobro znam kako se bori i pretiče, to mi nije problem. A kad vodite u šampionatu, morate da mislite i o bodovima, da se kontrolišete i uzmete ono što vam je dostižno, a napadate kad znate da morate.

Kako je na vrhu GP2 serije?
- Dobro je kad znate da vodite. Na trku dođete puni samopouzdanja, a to menja sve. Ako sumnjate, već gubite mogućnost da budete brzi. Kad dođete na stazu i znate da je sve dobro, sve se događa lakše. To je začarani krug u pozitivnom smislu.

Koje staze ti se posebno sviđaju?
- Monako, Spa i Singapur. Obožavam ulične staze, volim i Makau. Ne bojim se brze vožnje između zidova.

Imaš li razrađenu strategiju za preostale GP2 trke?
- U GP2 seriji uvek ima puno strategije, postoji i inverzni startni poredak, uvek morate da razmišljate šta radite. Kad sam u automobilu, preko radija uvek pitam gde su mi suparnici, dok se trkam, stalno u glavi imam bodove i računam koliko poena smem da izgubim ili moram da osvojim.

Ako osvojiš GP2, postoje li planovi o F1?
- Videćemo. Prvo moramo da osvojimo titulu. Formula 1 je cilj, ali tek smo prešli polovinu sezone. Kad osvojimo više poena, kad, nadam se, povećamo prednost, možemo pričati o sledećem nivou.

Da li je pobeda na sprint trci u Monaku najsvetliji trenutak u tvojoj dosadašnjoj karijeri?
- To je najbolji trenutak u mom životu. Vozač može da osvoji koji god šampionat, ali ako nije osvojio Monako, uvek nešto nedostaje. Pobedio sam na mojoj domaćoj trci, pred celom porodicom, prijateljima, na FIA večeri u nedelju aplaudiralo mi je više ljudi nego Niku Rozbergu. Neverovatan trenutak.

Rozberg ipak „samo“ živi tamo, a ti si iz Monaka.
- Otac mi je Italijan, a mama Monegašanka, iz treće najstarije porodice u Monaku. Tamo smo dakle već dugo.