Logoraši su radili u njegovim fabrikama i šurovao sa Hitlerom: Stvorio je kultni tenk, a danas je njegovo ime sinonim luksuza

Rođen 3. septembra 1875. godine, Ferdinand Porše pamti se kao vizionar automobilskog sveta i tvorac legendarnog brenda Porše. Međutim, iza blistave reputacije i luksuznih trkačkih automobila krije se senka saradnje sa Adolfom Hitlerom i nacističkim režimom.

Početak carstva u vremenima krize

Godine 1931, Porše je osnovao kompaniju u Štutgartu koja će postati jedno od najuticajnijih imena u automobilskoj industriji. Tokom Velike depresije, ovaj perfekcionista i čovek burnog temperamenta okupio je tim iskusnih inženjera i krenuo putem koji će ga odvesti do samog vrha.

U isto vreme, Hitler je učvršćivao svoju moć u Nemačkoj, a Ferdinand Porše je odbio ponudu da vodi proizvodnju vojnih vozila u Staljinovom Sovjetskom Savezu. Umesto toga, izabrao je saradnju sa Hitlerom koja će odrediti budućnost njegovog brenda.

Folksvagen i saradnja sa Hitlerom

Hitler je imao jasnu viziju – želeo je „narodni automobil“ koji bi bio brz, praktičan i pristupačan svima, po ceni manjoj od 1.000 rajhsmaraka. Ferdinand Porše je bio zadužen da taj san pretvori u stvarnost.

Pogledajte u galeriji fotografije Ferdinanda Poršea sa Adolfom Hitlerom:

„Ovaj automobil je napravljen za mase. Njegova svrha je da zadovolji potrebe ljudi i donese im radost“, izjavio je Hitler na nacističkom skupu 1938. godine.

Porše je gradio prototipove još 1935. godine, a 1937. se isam pridružio Nacionalsocijalističkoj partiji. Do 1942. godine, projektovao je i tenkove, uključujući čuveni Tigar (P).

Porodične veze sa nacizmom

Sin Ferdinanda Poršea, Ferdi Porše, dobrovoljno se pridružio SS-u i kasnije nasledio kompaniju, vodeći je do globalnog uspeha.

Druge automobilske dinastije imale su slične veze – Herbert Kvant, ključna figura u usponu BMW-a, bio je član nacističke partije.Fridrih Flik, koji je kontrolisao Dajmler-Benc, takođe je sarađivao sa režimom, ali je oslobođen na Nirnberškom procesu.

Prisilni rad u fabrikama Poršea

Posebno mračno poglavlje u istoriji Poršea vezano je za prisilni rad. Tokom rata, hiljade Poljakinja, Italijanki, Francuskinja, Holanđanki, pa čak i Ruskinja bile su primorane da rade u njegovim fabrikama.

Jan Karolčak, bivši prisilni radnik iz Poljske, rekao je u intervjuu za Špigel Internešenel da su radili u užasnim uslovima i morali da nose značku „P“ – ne u ime Poršea, već kao znak stigme jer su bili Poljaci.

Jedan od njih, Đakomo Beleri iz Italije, završio je u fabrici Poršea 1944. godine nakon neuspešne vojne kampanje. Njihova svedočanstva ostavila su trajan trag na mračnoj strani uspona Poršea.

Od 1934. do 1944. godine, profit kompanije je porastao sa samo 3.000 na više od 2 miliona rajhsmaraka, upravo zahvaljujući ratnoj industriji i radu prisilnih radnika.

Posleratni period i kontroverze

Nakon rata, Ferdinand Porše je optužen za ratne zločine i proveo je godinu dana u zatvoru. Umro je 1951. godine, a kompaniju je nastavio njegov sin, koji je proširio brend i transformisao ga u simbol luksuza i trkačkog prestiža.

Međutim, decenijama kasnije, istraživanja koja je finansirala sama kompanija često su namerno izostavljala činjenice o ratnom profiterstvu i saradnji sa nacistima. Istoričar koji je radio za Porše priznao je da se radilo o „profitu od arijanizacije“ – imovini stečenoj zahvaljujući nacističkoj politici.

Nasleđe senki

Danas, 82 godine kasnije, Porše je globalni simbol moći i luksuza, ali istovremeno nosi i neizbrisivu mrlju svoje prošlosti. Iza savršenog imidža i glamura krije se istina o ratnim zločinima, prisilnom radu i dubokim vezama sa nacističkim režimom.

 Bonus video: Poršei prodefilovali Zlatiborom i Mokrom Gorom