Kako uvek odaberemo najsporiju traku? Srbi besne zbog zastoja, a evo u čemu je "fora" sa automobilima koji brže idu

Saobraćajne gužve, a naročitou Beogradu znaju da postanu prava tortura za vozače, naročito kada krene kiša ili počne špic. Nepregledne kolone testiraju strpljenje, a osećaj da ste „uvek u najsporijoj traci“ gotovo je univerzalan.

Dok drugi vozači kao da klize kroz grad, vaša kolona stagnira ili puzi. I, naravno, čim se odlučite za promenu trake, ona iz koje ste izašli magično ubrza. Iako ovo deluje kao čista nesreća, nauka tvrdi da iza svega stoji psihološki fenomen.

Kako nas mozak „vara“ u saobraćaju

Naš mozak prirodno obraća veću pažnju na situacije koje izazivaju emocije: frustraciju, nervozu ili osećaj izgubljenog vremena. Zbog toga svako zaostajanje u traci deluje dramatičnije nego napredak u sopstvenoj.

Kognitivna psihologija ovo objašnjava kroz nekoliko efekata:

• Selektivna pažnja – stalno procenjujemo druge trake dok sopstveni napredak često ne primećujemo.
• Heuristika dostupnosti – uznemirujuće situacije pamte se bolje i ostavljaju utisak da su učestalije nego što zapravo jesu.
• Pristrasnost u doživljaju vremena – vreme provedeno u zastoju deluje beskrajno, dok se intervali kretanja doživljavaju mnogo kraćim.
• Asimetrija opažanja – mozak brže uočava kada nas drugi preteknu, a ignorira trenutke kada mi preteknemo nekoga.

 Video: Gužva za ulazak u TC Galerija