Šta god da popijemo ili pojedemo, mora proći kroz nju, pa tako i nezdrave, industrijski prerađene namirnice, alkohol, lekovi, štetne hemikalije, virusi...
U jetri završavaju brojni toksini, koje ona prerađuje u bezopasne materije koje se izbacuju kroz urin i stolicu. Pomaže da se unište stara bela i crvena krvna zrnca, koja nam više nisu potrebna, ali i pojedine bakterije koje se nađu u krvi. Zadužena je i za lučenje žuči, bez koje bi varenje masne i teške hrane bilo nezamislivo. O svom zdravlju brinemo onoliko koliko vodimo računa o zdravlju jetre.
Može da boli, ali ne uvek
Bolesti jetre su na četvrtom mestu kao uzročnici smrti, ali je suština da je to organ koji ne boli, pa se najčešće tek rutinskim pregledima otkrivaju dugo pritajene i podmukle bolesti. Međutim, zakasnelo dijagnostikovanje je problem jer je tada bolest već u odmakloj fazi, pa su i šanse za lečenje znatno manje. Najčešća bolest ovog organa je masna jetra, a slede virusne bolesti (hepatitis A, B i C), tumor, autoimune i metaboličke bolesti. Ona može da boli kada se uvećava, a to se dešava usled popuštanja srca, tromboze jetrenih vena ili akutne upale jetre. Masna jetra može biti alkoholna kod ljudi koji preteruju u alkoholu. Postoji i nealkoholna masna jetra, koja se javlja kod gojaznih, dijabetičara i osoba koje piju mnogo lekova. Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može da preraste u cirozu, stadijum kada se oštećenja na jetri ne mogu sanirati. Naime, ožiljci koji se tada javljaju na njoj otežavaju protok krvi, sprečavajući je da normalno obavlja svoje funkcije. To znači da jetra nije neuništiva, uprkos tome što se može regenerisati čak i kada je veoma oštećena. Pored fizičke aktivnosti, umerenost u jelu, ali i piću, veoma je bitna.
Bolje sprečiti
Da biste sačuvali jetru, važni su preventivni pregledi, redovno testiranje kod rizičnih grupa, vakcinacija protiv hepatitisa B, lična higijena, upotreba lekova samo pod lekarskim nadzorom, zdrava ishrana i umereno pijenje alkohola, kao i kontrola svih biljnih preparata koji mogu biti toksični za jetru. Samolečenje i razna čišćenja se ne preporučuju i ako se javi bilo kakav problem, najvažnije je što pre javiti se lekaru, da se ne bi gubilo dragoceno vreme.
Zabranjene i dozvoljene namirnice
Dijetalna ishrana je sastavni deo lečenja obolelih od jetre. Uz pravilnu dijetu postiže se brži oporavak.
Ne preporučuje se:
alkoholna pića, uključujući i pivo
svinjska mast, meso i mesne prerađevine
jaki začini i umaci
punomasni sirevi
orasi, lešnici
Preporučuje se:
čorbe od povrća
mladi nemasni kravlji sir, piletina ili teletina
(kuvana ili pečena na žaru)
povrće kuvano s malo ulja ili biljne masti
nemasna teleća i pileća supa
zelena salata, paradajz, cvekla, kupus
sve vrste svežeg voća
Obratite pažnju
Poruka da neštonije u redu
Ako primetite sledeće simptome, obavezno potražite savet lekara jer upravo oni ukazuju da jetra ne funkcioniše kako treba: umor, malaksalost, gubitak apetita i težine, povišena telesna temperatura, promene u boji kože (tamne mrlje, crvenilo, modrice, žutilo kože i beonjača), svrab, otežano varenje, učestale masne stolice, mučnina, povraćanje, svetla stolica, otoci lica, nogu, stomaka, poremećaj pažnje i koncentracije, a teži su: poremećaj svesti, problemi s bubrezima, tamna mokraća, oskudno ili preobilno mokrenje, drhtanje ruku, smetnje s vidom.
NE PROPUSTITE
