icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

PROF. DR ĐORĐE RADAK ZA LENU: Prevencija spasava od šloga!
Foto: Shutterstock

OPREZ

PROF. DR ĐORĐE RADAK ZA LENU: Prevencija spasava od šloga!

Doktor

Svi građani, posebno ako su stariji od 60 godina, trebalo bi jednom godišnje da urade UZ vratnih arterija i laboratorijske preglede. Prohodna karotida život znači.

 

Svakog sata u Srbiji jedna osoba umre od posledica moždanog udara, a u svetu oko 150 miliona ljudi doživi šlog, trećina premine. Kako da ne budete deo ove neslavne liste, za Lenu govori prof. dr Đorđe Radak, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta "Dedinje".


Vaskularne bolesti kao bauk kruže Evropom, i kod nas bi ljudi trebalo da počnu da razmišljaju o moždanom udaru na vreme, a ne kad se suoče s posledicama. Srbija danas ima najbolju vaskularnu hirurgiju u okruženju i to svakako treba iskoristiti.


- Ako nekome mozak trpi zato što nije ishranjen, zato što prima 10 odsto cirkulacije koja mu je potrebna, a mi možemo da popravimo i vratimo cirkulaciju 20 godina unazad, zar to nije podmlađivanje? Nije dovoljno da prosečan čovek živi duže nego sada, potrebno je da ne bude bolestan, šlogiran, da ne bude dementan, da nema perifernu arterijsku bolest, da može da hoda... Tu na scenu stupa vaskularna medicina - poručuje Radak.

 

Na Klinici za vaskularnu hirurgiju, ustanovi tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, dijagnostikuju se i leče oboljenja vaskularnog sistema - arterija i vena, uz primenu širokog spektra složenih hirurških i endovaskularnih procedura.Veliko iskustvo i rezultati koji se postižu priznati su van granica i uporedivi sa najboljim svetskim centrima.
Ipak, među vodećima smo u svetu po smrtnosti od moždanog udara.

 

- Iako je na ovim prostorima moždani udar prvi uzrok smrtnosti kod žena i drugi kod muškaraca (52% smrtnih slučajeva), broj intervencija na vratnim arterijama je 10 puta manji nego u Evropi. Razlozi nisu samo zdravstvena neprosvećenost već i nedostatak dijagnostike i kapaciteta. Po kvalitetu zdravstvene zaštite, od 34 evropske zemlje Srbija je na začelju, jedva da se po glavi godišnje izdvaja 300 evra. Međutim, iako su države u regionu u mogućnosti da ovaj više nego skroman iznos pomnože sa četiri, brojni njihovi pacijenti hrle u Beograd. Ne bez razloga. Uskoro će biti otvorena i klinika "Dedinje 2" i nadam se da će ove tužne brojke otići u zaborav.


Smatra se da je najveći broj moždanih udara izazvan krvarenjem u mozgu.
- Danas se zna da je čak 80 odsto teških moždanih udara rezultat nedovoljnog dotoka krvi u mozak, što je, najčešće, posledica karotidne bolesti, odnosno začepljenja vratnih arterija.

 

Šta običan čovek može da uradi da do toga ne dođe?
- Svest o oboljenjima arterija i vena nije dovoljno razvijena, pacijenti kasne, naprosto ne znaju da se mnoge bolesti mogu prevenirati. Ultrazvučna dijagnostika krvnih sudova svakako je napravila revoluciju. Otkrivaju se pacijenti o kojima nismo ni slutili da imaju problem s krvnim sudovima, da im preti moždani udar. Zato bi svi trebalo da idu na redovne sistematske preglede, neinvazivna dijagnostika je jednostavna, bezbolna, bez komplikacija.

 

Da li je zdravstvena služba dovoljno sposobna da to spreči?
- Sa razvojem UZ dijagnostike, broj vaskularnih pacijenata koje otkrivamo sa značajnim oboljenjima arterija i vena povećan je više od 10 puta u odnosu na pre nekoliko godina. I zato smo preplavljeni pacijentima.

foto: Shutterstock

 

OPORAVAK JE IZUZETNO BRZ
Pacijenti koji imaju operaciju karotidne arterije drugi dan mogu da idu kući (za 14 dana vraćaju se normalnim aktivnostima), nakon implantacije stenta pacijent je kod kuće sutradan, dok stent-graft zbog aneurizme zahteva samo dva dana boravka na Klinici za vaskularne bolesti Instituta "Dedinje". Građanima Srbije dovoljno je da uzmu uput posle UZ pregleda i tako spasu sebi život.

 

DA LI JE MOGUĆ ŽIVOT BEZ STRESA?
Stvarno mislim da bi ovo pitanje trebalo uvesti u osnovne škole, bukvalno. To mora postati deo kulture življenja jer smo kao narod skloni da stvari doživljavamo tragično, imamo negativan pogled na stvari, mnogo zameramo sebi, drugima... Pesimisti smo. Vreme je da okrenemo ploču. Na život treba da gledamo kao poklon, da primećujemo dobre stvari. I u našem lekarskom radu, a ljudi su nesrećni kad dođu, kad vam se obrate, bolesni su, treba uvek da gledamo šta je pozitivno, šta možemo da popravimo. Treba malo i da se obradujemo. Od detinjstva valja menjati pristup. Pogledajte našu opterećenu decu, sa ogromnim rančevima, zabrinuti, tu su ispiti, kontrolni... To u Evropi nije tako. Treba detinjstvo pustiti da ide svojim tokom, ne pretvarati ga u izvor stresa. Od stresa do moždanog udara nije dalek put.

foto: Shutterstock

 

Pitanja čitalaca:
Šta lečite na Institutu "Dedinje"?

- Na Institutu pacijenti se razvrstavaju u tri grupe: oni koji mogu neko vreme da čekaju tzv. elektivnu intervenciju, pacijenti koji moraju da budu primljeni istog trenutka i operisani. Dnevno računamo sa jednim do dva urgentna pacijenta. Treću grupu čine bolesnici kod kojih je, recimo, karotidna arterija pred trombozom ili imaju veliku aneurizmu aorte, što su stanja koja ne smeju da čekaju na intervenciju duže od dve nedelje i mi ih primamo po ubrzanom postupku.

 

Kako da prepoznamo moždani udar kod sebe i bližnjih?
- Simptomi su iznenadna utrnulost, oduzetost ili slabost, naročito ukoliko je jednostrana; iznenadna vrtoglavica, problemi s govorom i koordinacijom ili gubitak ravnoteže; iznenadne promene vezane za vid; nerazgovetan govor; konfuznost, otežan govor ili nerazumevanje drugih; iznenadna glavobolja.

 

Postoji li rizik da se moždani udar opet dogodi i na šta treba obratiti pažnju?
- Najveći rizik je prisutan odmah nakon prvog udara. Glavni faktor rizika su povišen krvni pritisak, srčana oboljenja, povišen holesterol, dijabetes.

 

Imala sam nedavno moždani udar, koliko vremena je potrebno za oporavak?
-To je individualno pitanje. S obzirom na to da komunicirate, oporavak će biti brži. Kod težih udara, on traje doživotno. Najbitnije je da vežba postane svakodnevna rutina i da se terapija redovno uzima.

 

(Branka Mitrović/Lena, Foto: Shutterstock)

 


 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.