icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

VISOK KRVNI PRITISAK MNOGIMA STVARA PROBLEM: Doktorka Anita Andrić otkriva da li smete sami da korigujete terapiju!
Foto: Shutterstock

SAČUVAJTE ZDRAVLJE TOKOM LETA

VISOK KRVNI PRITISAK MNOGIMA STVARA PROBLEM: Doktorka Anita Andrić otkriva da li smete sami da korigujete terapiju!

Doktor

Povišen krvni pritisak je široko rasprostranjena bolest koja se uglavnom lako dijagnostikuje i drži pod kontrolom. Međutim, pogrešni stavovi u vezi s lečenjem ometaju pacijente u sprovođenju dugoročne terapije i odluke o promeni stila života i tako ih dovode u veliki rizik od nastanka ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija

 

Sa odgovarajućim lekovima i promenama u stilu života ovo stanje se može držati pod kontrolom, ali je teško reći da u potpunosti može biti izlečeno. Povišen krvni pritisak je često doživotno stanje i, uprkos sprovođenju higijensko-dijetetskog režima, neophodno je stalno uzimanje terapije - kaže Lenina sagovornica dr Anita Andrić, specijalista interne medicine u Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu.

 

Da li je i kad srčanim bolesnicima tokom leta neophodna korekcija terapije i smeju li to sami da rade?
- Najčešći strah koji imaju pacijenti kad uzimaju lekove za visok krvni pritisak i pitanje koje postavljaju jeste da li da uzmu lek ako je pritisak nizak. Upravo je niži pritisak želja svakog lekara. Za normalnu vrednost krvnog pritiska uzimamo 120/80 mm Hg i prilikom lečenja hipertenzije mi težimo da dostignemo ovu vrednost. Ponekad je terapija toliko efikasna da bolesnik može da izmeri i niže vrednosti pritiska (oko 100/70 mm Hg), ukoliko se pri tom oseća dobro, tim bolje. Nizak pritisak koji nema za posledicu vrtoglavice, malaksalost, umor i pospanost predstavlja zalog za dug život, a samo nizak pritisak koji je praćen tegobama zahteva prevremenu kontrolu lekara i eventualnu korekciju terapije. Međutim, potrebno je pomenuti da je bezbedno samo u dogovoru s lekarom razmotriti smanjenje doze leka na neophodnu dozu održavanja ili obustaviti primenu lekova tokom letnjih meseci. Poseban oprez postoji kod primene diuretika, lekova koji podstiču izlučivanje prvenstveno soli iz organizma, a potom i vode. Ne postoji univerzalna preporuka za smanjenje terapije, jer svaki pacijent je individua za sebe koja drugačije reaguje i na klimatske uslove i na antihipertenzivnu terapiju - kaže dr Andrić.

 

Zašto se najviše srčanih udara javi tokom prvih dana godišnjeg odmora?
- Veliki broj srčanih udara upravo se dešava tokom odmora, naročito tokom prva dva dana, i to češće u jutarnjim satima nego tokom ostalog dela dana. Kao faktori rizika navedeni su putovanje automobilom, rasprave i netrpeljivost među saputnicima, sukobi sa drugim putnicima, nedostatak privatnosti, neadekvatan smeštaj... Ljudi na odmoru mogu biti izloženi gužvi, zagađenom vazduhu, ekstremno visokim ili niskim temperaturama, atmosferi koja ih ponese pa zaborave da uzmu lekove, novoj hrani, prekomernom unosu alkohola i povećanoj fizičkoj aktivnosti. Tu je i razočaranje ukoliko odmor ne ispuni očekivanja. Međutim, svi znamo da odmor ima više prednosti nego rizika i da predstavlja oblik preventivne medicine. To potvrđuju brojne studije čiji su rezultati istakli da je redovnost godišnjih odmora važan preventivni faktor u nastanku kardiovaskularnih oboljenja. Osobe koje odlaze na odmor jednom u šest godina ili ređe imaju skoro osam puta veću verovatnoću da dobiju srčani udar nego oni koji na odmor idu dva puta godišnje. Pri odlasku na odmor i zdrave osobe i one s kardiovaskularnim oboljenjima moraju poznavati svoje limite i prilagoditi vrstu odmora i prateće aktivnosti svojim mogućnostima - upozorava dr Andrić.

 

Koliko je pored terapije važan unos tečnosti i hrane?
- Ono na čemu insistiramo kod svih pacijenata s kardiovaskularnim oboljenjima jeste promena stila života, koja podrazumeva fizičku aktivnost i dijetetski režim. Leto je upravo najzgodniji period kad mogu da se usvoje i sprovedu zdrave navike. Ideal je češće uzimanje manjih, laganih obroka. Ishranu treba bazirati na svežim salatama, izbegavati vruću i začinjenu hranu, hleb, sir, mesne prerađevine, namirnice koje su bogate solima. Maksimalna dnevna dozvoljena doza soli je 1,5-2 g, i predstavlja količinu koja staje navrh noža. Savet je da se primenjuje mediteranski tip ishrane i da se riba jede dva do tri puta nedeljno, i to grilovana s povrćem, prednost se daje lososu, skuši i haringi. Slatkiše zameniti svežim voćem. Što se tiče alkoholnih pića, dozvoljena je jedna čaša dnevno uz obrok. I poslednje, ali najvažnije - hidratacija. Savet koji važi za sve je: unos tečnosti pre, posle i za vreme fizičke aktivnosti.

 

Da li se preporučuje kupanje i sunčanje?
- Kao i za sve ostale, tako i za one koji imaju kardiovaskularne probleme preporuka je da se sunčanje izbegava u centralnom delu dana, u period od 10 do 17 časova. Poznato je da sunčeva svetlost može izazvati oštećenje kože i predstavlja faktor rizika za nastanak tumora kože. Sa druge strane, izaziva i pojačano znojenje, što dovodi do gubitka tečnosti i pada pritiska, a to povećava rizik od infarkta srca ili moždanog udara, što može dovesti i do gubitka ravnoteže, vrtoglavice i pada s povređivanjem. Što se tiče kupanja, svaki ulazak u vodu treba da bude postepen, bez skokova i vratolomija, a preporuka je da se na kupanje odlazi u istim terminima kad se savetuje i sunčanje, znači od 7 do 10 sati ujutru i od 17 do 20 časova uveče. Pri tome, neophodno je voditi računa da temperatura vode ne bude preniska i da ne bude prevelika razlika između temperature tela i vode. Plivanje ne treba izbegavati jer predstavlja oblik fizikalne terapije i rekreacije koji je poželjan.

 

foto: Kurir


Savet lekara
Šta treba poneti na odmor

- Pre odlaska na letovanje savetuje je da obavite mini sistematski pregled sa osnovnim laboratorijskim analizama, s posebnim akcentom na vrednosti natrijuma, kalijuma, glukoze i kreatinina u krvi. Lekar će vam dati savet kako da se ponašate u slučaju pogoršanja. Na odmor ponesite sve propisane lekove, kao i šemu davanja sa određenim dozama. Ovo je posebno važno kad putujete u inostranstvo, jer mnogi lekovi nemaju svoje zamene ili se mogu prodavati pod različitim imenima. Ponesite sa sobom najvažniju medicinsku dokumentaciju: EKG zapis, nalaz ultrazvuka srca, koronarografije, operacije srca... ili bar poslednji specijalistički izveštaj koji u sebi sadrži ove informacije. Idealno bi bilo da se pre početka odmora raspitate koja je najbliža bolnica i apoteka u mestu u kojem boravite i kakve su mogućnosti transporta do većeg medicinskog centra.

 

Prateći ove jednostavne sugestije, smanjićete nivo stresa, moći ćete da uživate u odmoru sa osećajem sigurnosti, znajući da, ukoliko dođe do promene vašeg zdravstvenog stanja tokom odmora, raspolažete svim korisnim informacijama o svom zdravlju i možete dobiti adekvatnu medicinsku pomoć isto kao da ste kod kuće - kaže dr Anita Andrić.

 

(Vesna Stanimirović, Foto: Shutterstock)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.