icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

OBRATITE PAŽNJU: Doktorka Lidija Cvetković otkriva kada opadanje kose treba da vas zabrine!
Foto: Profimedia

oprez

OBRATITE PAŽNJU: Doktorka Lidija Cvetković otkriva kada opadanje kose treba da vas zabrine!

Doktor

Alopecija podrazumeva gubitak dlake kosmatih regija tela, prvenstveno kose, ali i drugih područja obraslih dlakom kao što su pazuh, intimna regija i brada kod muškaraca. Gubitak dlake obično izaziva veliku zabrinutost iz estetskih i psiholoških razloga, ali može biti i znak ozbiljnih sistemske bolesti. Na glavi odrasle osobe prosečno se nalazi 100.000 dlaka, a uobičajeno se dnevno gubi 100 vlasi, a neposredno nakon pranja kose i do 250. I to je sve normalno stanje. O tome kada se treba zabrinuti i potražiti pomoć lekara pitali smo dr Lidiju Cvetković Jordanov, dermatovenerologa.


- Potrebno je da se obratite dermatologu ukoliko primetite jedan ili više pečata bez kose, ali i gubitak dlake u drugim kosmatim regijama (pazuh ili genitalije). Takođe, posetite lekara ukoliko ste primetili znatnu proređenost kose sa dnevnim gubitkom više od 100 vlasi ili ako na poglavini imate crvene pečate sa perutanjem i gnojanicama - savetuje dr Jordanov.

 

Da li postoje različite vrste alopecija i koji su uzroci?
Alopecije se mogu podeliti na neožiljne, koje su češće i nisu uvek praćene bespovratnim gubitkom dlake, i ožiljne, u kojima ne postoji mogućnost ponovnog rasta kose. Ožiljne alopecije mogu da budu posledica diskoidnog lupusa (hronična autoimuna bolest), raka kože, teškog oblika sifilisa, raznih infekcija i povreda, ali i frizura koje zahtevaju dugotrajno povlačenje dlake kao što je vezivanje kose u rep i punđu.


- Androgena alopecija ne ostavlja ožiljak, a javlja se kod 50% žena starosti oko 60 godina, i to iznad čela i na vrhu glave, i kod 80% muškaraca starosti oko 70 godina, najčešće na vrhu. Može da se javi i kod mlađih žena zbog poremećaja funkcije jajnika ili nadbubrežne žlezde i kod muškaraca zbog upotrebe suplemenata poput steroida. Često se javlja i prolazno opadanje kose (efluvijum) nakon porođaja, operacije, psihičkog stresa, zbog upotrebe određenih lekova, poremećaja funkcije štitne žlezde i dijete. Trihotilomanija (samovoljno čupanje kose) takođe je neožiljna alopecija, česta kod dece i osoba sa poremećajem ličnosti.


U dermatološkim ordinacijama najčešća je neožiljna areatna alopecija (ćelavost na pečate). Bolest je benigna, ali je često praćena narušenim emocionalnim stanjem pacijenta. Javlja se kod 0,2% stanovnika, najčešće od 15. do 29. godine. Uzrok nije poznat, ali se navodi da sopstveni imunološki sistem napada dlaku kod genetski za to predodređenih osoba. Okidač može biti stresni događaj koji se dogodio i šest meseci pre pojave prvih pečata. Nastaje naglo u obliku ovalnih polja bez dlake, različitog je prečnika, najčešće na koži glave, ali se pečati mogu javiti i na bradi, obrvama, u pazuhu i intimnoj regiji. Prva žarišta mogu ponovo da obrastu dlakama posle nekoliko meseci, ali se obično javljaju i nova. Ukoliko promene zahvate ceo kosmati deo glave, nastaje totalna alopecija, a ukoliko su zahvaćene i druge dlake na telu, reč je o univerzalnoj alopeciji. Često se vide i promene na noktima u vidu udubljenja i brazda. Treba napomenuti da je alopecija na bradi kod muškaraca često posledica nelečene bolesti zuba i krajnika - kaže dr Lidija Cvetković Jordanov.

foto: Kurir

 

Da li se ovaj problem javlja i kod dece?

- Gubitak kose se javlja i kod dece, najčešće u vidu "ćelavosti na pečate", ali može da bude i posledica zarazne gljivične ili bakterijske infekcije kože glave, trihotilomanije - ritualnog čupanja kose u anksioznim stanjima ili, danas veoma retko, zbog nedovoljne količine hrane.

 

Da li je "ćelavost na pečate" udružena sa drugim bolestima?
- Može biti udružena sa atopijskim dermatitisom, vitiligom, bolestima štitne žlezde, šećernom bolešću, sistemskim bolestima vezivnog tkiva, depresijom i poremećajima ličnosti.

 

Kako se postavlja dijagnoza?
- Klinička slika i pregled cele kože uglavnom je dovoljan za postavljanje dijagnoze. Kod aktivnih promena je pozitivan znak izvlačenja kose. Koren dlake se može pregledati jednostavnom i bezbolnom metodom koja se zove dermoskopija. Nekada je potrebno uraditi i mikrobiološki pregled dlake i kože glave na bakterije i gljivice. Druge laboratorijske analize, ukoliko dermatolog predloži, uključuju pregled hormona i antitela štitne žlezde, polnih hormona, krvnu sliku i gvožđe u krvi, kao i testove na sifilis. U retkim slučajevima se zahteva i biopsija kože glave.

 

Kako se leči?
- U lečenju "ćelavosti na pečate" primenjuju se lokalni preparati kortikosteroida u vidu masti ili injekcija koje se daju potkožno, u intervalima od četiri do šest nedelja, a rezultati se postižu kod 92% pacijenata. Sistemska terapija kortikosteroidima je rezervisana za najteže oblike i zahteva oprez zbog brojnih neželjenih efekata. Efikasnost bioloških lekova za sada nije moguće proceniti zbog malog broja studija. Prihvatljiv kozmetski rezultati postižu se tetoviranjem obrva i presađivanjem kose. Druge vrste alopecije se leče, u zavisnosti od uzroka, kortikostertoidima, antimalaricima, retinoidima, antibioticima, hormonima, antigljivičnim lekovim i imunosupresivima. Ključ uspeha u lečenju je upoznavanje pacijenta sa nepredvidivim tokom bolesti i realnim očekivanjima, kao i uveravanje pacijenta da alopecija neće narušiti njegovo opšte zdravlje - objašnjava dr Jordanov.

 

Može li se sprečiti?
- "Ćelavost na pečate" nije moguće sprečiti. Loši prognostički znaci su promene na noktima, prvo javljanje u detinjstvu, sklonost ka alergijama i gubitak kose u potiljačnoj regiji. Međutim, može se očekivati i spontani porast dlake, najčešće unutar jedne godine od pojave bolesti.

 

Da li pomažu prirodni lekovi?
- Danas je dostupan veliki broj informacija o preparatima na bazi bilja koji sprečavaju opadanje i podstiču rast kose. Najčešće se pominju kopriva, med i esencijalna ulja masline, kokosa, ricinusa, čička i lavande. Međutim, ne postoje ozbiljne kliničke studije koje bi potvrdile efikasnost prirodnih preparata i alternativnog lečenja.

 

Da li način ishrane utiče na pojavu alopecije?
- Gubitak kose može biti povezan sa nedostatkom proteina životinjskog porekla, gvožđa, cinka i kompleksa B vitamina u ishrani. Ne postoje posebne preporuke, ali se svakako preporučuju uravnotežena ishrana i zastupljenost svih grupa namirnica.


(Vesna Stanimirović, Foto:Profimedia)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.